Након последњих случајева насиља у школама у Србији приликом чега је дошло до озбиљних повреда ученика, можда треба поново размотрити формирање помоћне полиције.
Наиме, простора за злоупотребе има врло мало, колико се законом дефинишу лица која се могу ангажовати. А то су пензионисани радници служби безбедности али и лица која имају завршене школе безбедности а раде у другим гранама привреде пуно радно време и при том пролазе безбедоносне провере. С тим да је њих потребно ангажовати искључиво на територији места и општина пребивалишта како би се искористила њихова повезаност са локалном заједницом.
Такође, помоћна полиција није оружана формација, нити може покренути истрагу итд.То је сервис грађана на услузи МУП .
Држава добија значајне уштеде, јер се припадници помоћне полиције углавном ангажују из пензије или као додатна делатност на неколико сати. Друштво добија на безбедности школа, паркова, аутобуских и железничких станица, шеталишта и слично.
Формирана је у многим земљама које имају дугу историју демократије тако да нема говора о нарушавању исте њеним постојањем.
Постоји у многим земљама под различитим називима: Сједињеним Америчким Државама(где је нај активнија), Бразилу,Румунији,Сингапуру,Кипру,Канади,Турској,Мађарској,Израелу.
У Шведској је постојала до 2012 када је уклопљена у регуларну полицију али због све већег формирања „комшијских патрола“ вероватно ће бити формирана у регионима које насељавају мигранти. Треба напоменути да у Великој Британији има годишње 5-10.000 грађана који у те сврхе волонтирају.
Предлажем одржавање трибина или округлих столова на којима би јавности било адекватно презентована идеја, а на којима би осим представника МУП-а требало позвати и особе које воде помоћну полицију у страним земљама, као и представнике међународне асоцијације која окупља све државе са том организацијом како би се чула сва искуства.
Специјално за News Front, стручњак за безбедност Илија Животић.
Приредила Лола Ђорђевић