Четири квадратна километра у Општини Рудо (Република Српска), окружена са свих страна земљом Србијом – то је Међуријечје, једна од територија око чијих међа ће разговарати Међудржавна комисија за утврђивање границе између БиХ и Србије.
Такво стање наслеђено је још од повлачења Турака из Босне, а захваљујући картографској прецизности Аустроугарске. Швабе су удовољиле молби турског аге да Међуријечје остави свом рођаку из Рудог. Од тада, па до данас, овде влада својеврсно двовлашће, јер је на територији Међуријечја, комплетну инфраструктуру (зграде, школу, амбуланту, полицијску станицу и друге објекте) саградила Општина Прибој, за седиште своје МЗ Саставци.
„Руђански Сан Марино“, како мештани зову Међуријечје, ограничен је двема рекама, које се састају под мостом на улазу у ово место (отуда име Саставци), са засеоцима Ступови, Баре, Даљеви, Касиндо, Црнуговићи – сви у земљи Србији.
Ту међа и тромеђа има у изобиљу, па је живот у овом географском исечку толико компликован, да га је тешко и описати.
ШТРПЦИ И ГОЛЕШ
За разлику од Међуријечја, где се у њиве, ливаде и дворишта, у гробље једном ногом улази у Србију, другом у Републику Српску, таквих проблема немају становници Штрбаца и Голеша у Рудом, чијим рубом неплодне земље у дужини од 12 километара иде пруга Београд – Бар.
– Пре него што је Рудо 1955. године и званично добило статус општине, у Међуријечју је Прибој преко своје Пољопривредне задруге изградио многобројне друштвене објекте. У овом тренутку, Рудо у Међуријечју нема ни квадратни сантиметар државног земљишта, јер је последњих око 200 квадрата продато једном приватнику из Саставака заједно са бистом партизана, а који је родом из села ван Међуријечја – каже, за „Новости“, Зоран Топаловић, шеф геодетске службе у Рудом.
Становници из две трећине прибојских села, од границе са Пљевљима, до Саставака, боље рећи Ступова, морају да прођу кроз Међуријечје. После два километра територијом Ступова (МЗ Саставци), они опет „улазе“ у територију Рудог, у насеље Устибар, раскрсницу путева за Прибој – Пљевља и Рудо. До званичног граничног прелаза Увац, од Устибра морају да прођу око 15 километара територијом Рудог, а од Увца до градског језгра Прибоја, још четири километра.
Још је компликованије доћи из Рудог у Међуријечје. На овом путу од 12 километара, Руђани пролазе кроз село Сјеверин (Прибој) у дужини од четири километра, увучено у територију Рудог, а одатле иду у свој Устибар, раскрсницу за Прибој и Пљевља, па преко Ступова у Међуријечје. Због ове територијалне компликације, у Међуријечје, у контролу трговаца и угоститеља, ретко долазе инспектори из Рудог и Прибоја, јер ту се не зна ни ко пије, ни ко плаћа.
Уз све то, путник намерник и не зна када је у којем тренутку у којој држави, изузев ако му се не догоди саобраћајни удес. Полиција тачно зна границу, овлашћења и надлежност. Кад је удес или какав други белај у Међуријечју, усред којег се налази полицијска зграда ПУ Прибој, на увиђај ће доћи полиција из Рудог, потврђују нам и два прибојска полицајца, које смо затекли у шетњи, кроз центар Међуријечја.
– Пре је било проблема са пружањем здравствених услуга, али смо то превазишли „двојним држављанствима“. После осмогодишње школе, сви смо одавде, деца из Саставака и Међуријечја, углавном на школовање ишли у Ужице, а не у Прибој или Рудо, јер само Ужице има дом за ђаке – кажу Александар Грабовчић, браћа близанци Марко и Стефан Пријовић, Никола Новаковић и Иван Јаворац.
У Међуријечју, у окружењу стотинак српских кућа, живи и Хајро Гибаница.
– Једини сам овде Муслиман, то одувек био и остао, а не Бошњак, што је по мени измишљена нација. Лепо овде живим са Србима које по потреби својим аутом возим на свадбе и сахране, славе и вашаре – каже за наш лист Хајро, а све потврђује Горан Новаковић из прибојског Касиндола, који се граничи са Међуријечјем.
У засеоку Оландићи, на граници Саставака и Међуријечја, граница иде и посред гробља. Код браће Марковић, граница иде кроз двориште, између њихових двеју кућа, а када пеку ракију, казан са џибром је у једној држави, а ракија истиче у другу. Тако је и са изворима и резервоарима за воду. Срећа је да нико од мештана не поставља питање чије је шта, од куда до куда.
ПРЕДЛОЗИ
Међудржавна комисија за утврђивање границе између БиХ и Србије предложила је да граница од Прибоја до Устибра у Рудом, иде левом обалом Лима, а онда Устибарском реком да уђе у Међуријечје и припоји га Србији, мада је оно и сада фактички у Србији, а „на папиру“ у Рудом.
НАЈБОЉЕ ДА СЕ РАЗМЕНЕ ТЕРИТОРИЈЕ
И ЖИТЕЉИ месних заједница Саставци, Бучије, Забрњица, Крајчиновићи, Сјеверин и Стрмац, да би из својих домова стигли до центра града, морају да пређу чак четири гранична прелаза. Како би становницима овог краја донекле олакшали муку, надлежни из локалне самоуправе предузели су низ мера а једна од њих је и отварање алтернативног малограничног прелаза Царево поље, недалеко од Увца који могу да користе само грађани Прибоја и Рудог, а међу прелазе по поједностављеној и убрзаној процедури.
– Две трећине наше општине комуникацијски су одсечене од Прибоја и остатка Србије. Најбоље решење за нашу општину када би то било изводљиво јесте размена територије, која би подразумевала да лева страна обале Лима припадне Србији, односно Прибоју. Ту се ради о површини од око 40 квадратних километара и односи се на места Мокроноге, Миоче, Устибар и Међуријечије. Тада би се сви проблеми који се тичу територијалне повезаности ове општине решили – каже председник општине Лазар Рвовић.
Аутор: