На највишој тачки београдског Новог гробља налази се Костурница бранилаца Београда у Првом светском рату, подигнута 1931. на месту некадашњег српског војног гробља.
Костурницу је изградило Удружење резервних официра и ратника уз помоћ Београдске општине. Настала је тако што су прекопани сви познати ратнички гробови у Београду и околини, а остаци погинулих официра, подофицира и војника смештени су на једно место. У костурници су тако смештени остаци 3.529 идентификованих и 1.074 неидентификованих погинулих ратника, а међу којима је и сликар импресиониста Коста Милићевић.
На освећењу костурнице присуствовали су краљ Александар И, представници Владе, војске, Београдске општине, као и представници разних удружења и чланови породица погинулих. Том приликом у Београдским општинским новинама изашао је текст Милана Ђ. Радосављевића, председника Удружења.
Између осталог, он је написао: „Нека би овај Споменик и овај џиновски гроб са хиљадама костура у њему, био златна колајна, која ће вечно сијати на јуначким прсима Гордога Београда, као највеће одликовање, које је један народ дао својој Престоници“.
Комплекс костурнице изведен је према пројекту руског архитекте и вајара Романа Верховскоја, док је скулптуру војника израдио српски вајар Живојин Лукић.
Монолитни споменик над Костурницом висок 18 метара израђен је у бронзи и симболизује снагу народа. У доњем делу налази се пали орао са положеним заставама изливен у црној бронзи, који означава пораженог непријатеља. Међутим, на другој страни стоји бели орао као симбол мира, слободе и правде. Ова представа на којој је бели орао изнад црног носи поруку, која гласи „Победа добра над злим“.
Раскинути ланци на споменику представљају ропство под којим се српски народ вековима налазио, а са десне стране смештен је и прави топ. На врху споменика налази се скулптура војника са пушком у руци, односно победника и браниоца домовине, коју симболизује високо подигнута застава.
Такође, крст на самом врху, став војника у виду крста и хришћанско знамење подсећају на вишевековно страдање народа.
У осврту на архитектуру споменика, критичар Бранко Поповић истакао је да он не представља успелу грађевину ни у начину извођењу ни у замисли. Постављање оригиналног топа из битке за ослобођење града оценио је као комичан потез. Поповић је сматрао и да споменик треба да буде постављен испред Студентског дома краља Александра, а не на гробљу на ком би остао потпуно забачен и незапажен.
Споменик истог облика и истог аутора постављен је и у Краљеву, али без костурнице. Такође, Верховској је на Новом гробљу пројектовао и Руску костурницу, која се налази у непосредној близини српске.
Руска костурница подигнута је 1935. када су на ово место пренети посмртни остаци 387 руских војника погинулих за време Првог светског рата на територији Југославије. Споменик над овом костурницом урађен је у облику Арханђела Михајла који држи мач и покидане ланце.
На подручју Новог гробља, осим Костурнице бранилаца Београда и Руске костурнице, налази се још једна оваква гробница. Реч је о Костурници ратницима погинулим у ратовима од 1876. до 1878. и 1885. године, која уједно представља и прву меморијалну целину на овом гробљу.
Настала је преносом посмртних остатака ратника са Старог ташмајданског гробља. Споменик над овом костурницом подигла је Београдска општина 1907. Број сахрањених није прецизно утврђен, а за сада је евидентирано 65 особа.
Пише: Б. Цвејић
http://www.danas.rs/beograd.