Округли сто о Косову: Срби и Албанци се слажу само у једном

У Палати „Србија“ одржава се други округли сто у оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, овог пута у организацији Института друштвених и хуманистичких наука. Скупу присуствују министар просвете Младен Шарчевић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић и генерални секретар председника Републике Никола Селаковић.

 

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић отворио је округли сто који у оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији.

Министар је подсетио да је дијалог започет на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића и нагласио да није реч о дијалогу, већ о озбиљном и креативном изношењу ставова и предлога који треба да помогну у формулисању политичке платформе и изградњи широког националног консензуса о питањима од приоритетног националног и државног значаја.

„Идеја данашњег састанка је да научници у краткој форми изнесу резултате научних истраживања и научноистраживачких пројеката који се односе на различите аспекте проблема Косова и Метохије, историјског, археолошког, етнографског, друштвеног, демографског, социолошког, политиколошког, филозофског и других. Једноставно, да се укључе у дијалог слободно изражавајући мишљења, ставове, идеје и предлоге“, рекао је Шарчевић, саопштава Министарство просвете.

Министар је нагласио да су друштвене и хуманистичке науке од стратешке важности за сваку државу, јер не само да изучавају него и стварају вредности једне заједнице, подржавају и објашњавају идентитет једне државе, нације, регије, коначно једног народа ма где живео.

Директор Института за савремену историју Момчило Павловић сматра да је решење у ширим интеграцијама, јер је, каже, историја то показала.

„Данас се Срби и Албанци слажу само у једном – а то је да и једни и други желе у ЕУ. Дакле, шира интеграција, истовремени улазак у ЕУ, а онда диктирање европских стандарда и на прилике на овом простору“, рекао је Павловић.

Друго решење је, наводи, стварање заједнице слободних балканских народа, односно балканских држава, што је такође познато у историји.

Треће је, према његовом мишљењу, међународна конференција по унапред утврђеним принципима, уз учешће великих сила и заинтересованих страна, а која би истовремено узела у разматрање и српско-албанско питање на Балкану, уважавајући њихове интересе.