Појам „манипулација временом“ изненађујуће брзо прешао је из домена „теорије завере“ у мејнстрим реалност после првог саслушања о геоинжењерингу које је одржао амерички Конгрес.
Конгресном саслушању, под називом „Геоинжењеринг: иновације, истраживање и технологија“ присуствовали су чланови одбора Представничког дома, као и академици и истраживачки научници, како би разговарали о будућности истраживања геоинжењеринга.
Интересантно је да су „кемтрејлс“ већ дуго тема теорија завере са великом количином дезинформација које су објављиване на интернету, укључујући и лажне студије и фотографије. Међутим, неколико правих студија показујe да jе геоинжењеринг већ заступљен, што указује на то да су се тајни пројекти тестирања вероватно већ одиграли.
Студија која објављена у Међународном часопису за истраживање животне средине и јавно здравље указује на то да је геоинжењеринг већ почео, и да је бар једна од супстанци које се користе заправо токсични нуспроизвод сагоревања угља.
Током саслушања прошле недеље расправљало се о потенцијалној потреби да се успостави регулаторна структура у оквиру које би били омогућени експерименти, у одређеној мери.
Калифорнијски конгресмен Џери Мекнернеј је рекао да планира ускоро да уведе законодавство којим ће Одељење за енергетику и друге федералне агенције упућивати да подрже два извештаја Националне академије наука о геоинжењерингу.
Сваки стручњак на саслушању је истакао да технике геоинжењеринга не треба заменити напорима да се смање гасови стаклене баште и припреме за утицај климатских промена. Поред тога, писмо које су потписала 24 научника и заговорника за заштиту животне средине наводи да „свако разматрање истраживачког програма о геоинжењерингу које је финансирано и координирано од стране државе мора бити у контексту стратешког одговора на климатске промене“.
Током саслушања, председник одбора је истакао да би геоинжењеринг „могао имати позитивне ефекте на Земљину атмосферу“, али је упозорио да „морамо још много тога да научимо“.
Он је наговестио да би геоинжењеринг могао бити пожељнији од повећања прописа, рекавши: „Иако нисмо сигурни да је ово изводљиво, неки научници верују да би то могло донети значајне еколошке предности по јефтинијој цени од прописа“, и признао да постоји потенцијал за „ненамерне последице геоинжењеринга“.
Нагласио је чињеницу да су бројне студије доказале „ефекат лептира“, при чему би промена климе у једном делу света могла имати катастрофалне ефекте негде другде у свету.
„Једна забринутост је у томе што би разведравање облака могло изменити образац кише, чинећи да на неким местима пада више кише а на другима мање. Још увек не знамо довољно о овој теми да бисмо темељно разумели предности и мане ових врста технологија.“
Више нема расправе о томе да ли је геоинжењеринг стваран и да ли то може укључивати убризгавање или прскање неког материјала у атмосферу. Иако се ова технологија полако развија и распоређује у мраку, очигледно је дозвољено да се сада изнесе на светло како би се јавност условила за операционализацију технологије.