Тензије између Ријада и Техерана поново кључају, захваљујући ракетном напада јеменских Хута на Саудијску Арабију. Власти арапске силе оптужују Хезболах. Након пребацивање лопте у двориште кључног иранског савезника, поново се помиње потенцијални војни сукоб две регионалне силе, али и разрађују калкулације ко би у таквом обрачуну изашао као победник.
Две супарничке државе већ одавно бију битке преко трећих земаља, од Бахреина, преко Јемена, до Либана. Такмиче се за енергетско тржиште, чији део је Техеран изгубио док је био под санкцијама саудијског савезника, Америке, због чега је посебно љут.
Ривалство тако траје деценијама, а последњи пут је претило да ескалира овог лета, када су Саудијска Арабија и њени савезници блокирали Катар, још једног иранског партнера у арапском свету.
Ситуација се умирила, али је обрачун поново постао актуелан у светским медијима, јер је Ријад овог пута кренуо на Хезболах. Тако су бројни аналитичари искористили прилику да ураде анализу војних снага две државе, позивајући се на податке портала „ГФП“ који се бави поређењем војних снага у свету.
Иако је тешко предвидети исход оваквих обрачуна, до којег вероватно неће ни доћи, бројке на папиру могу да прикажу шта су заправо две стране способне да изведу на бојно поље у случају рата.
Према порталу „Глобал фајеропауер индекс“ две армије су врло блиско рангиране. Иран се налази на 21. месту у свету, док је Саудијска Арабија тек три позиције испод њега, на 24. месту.
Јасно је да се ради о две државе које су у самом врху светских армија, али се њихове одлике драстично разликују.
За почетак, Иран има три пута више становника, због чега потенцијално може да изведе чак 39 милиона војника, у пређењу са Саудијском Арабијом која би могла да мобилише „само“ 14 милиона. И укупан број војног особља је на страни Ирана, са 934.000, што је 3,6 пута више од ривала.Али када су финансије у питању, Ријад је ту далеко испред Техерана.
Иран за војску издваја 6,3 милијарде долара сваке године, што је само мали део онога чиме Саудијска Арабија располаже – 56 милијарди долара. Разлика је свакако и у томе од кога набављају оружје, јер Ријад готово сву опрему купује од Сједињених Америчких Држава, док је Ирану главни добављач обично Русија.
Велики буџети значе већи избор при набавци опреме.
Тако Ријад има знатно више авиона од свог ривала, 790 напрема 477. Многи ирански авиони су такође застарели, почевши од америчких Ф-4 Фантома, до руских и кинеских који су купљени још 1980-их и 1990-их година. Ријадов летећи арсенал знатно је импресивнији, уз бројне модерне америчке, и понеке европске, моделе. Јасно је да би Ријад у случају рата имао превласт у ваздуху, због чега Техеран карте ставља на ракете које годинама сам развија.
Ипак, на води је прича обрнута, и Иран ту има велику предност.
На само 55 ратна брода Саудијске Арабије, Техеран може да одговори са чак 398. Такође је предност Ирана и у подморницама, којих има чак 33. У случају рата могао би да блокира све бродове Саудијаца пре него што и исплове из Персијског залива.
На копну је разлика нешто мања, али опет у корист Ирана.
Арабија има нешто више пешадијских возила, али Иран предњачи по броју тенкова и артиљерије. Укупно, 1.142 Ријад, напрема 1.616 колико их има Техеран.Поред великих цивилних жртава које су извесне у оваквом сукобу, последице оваквог рата би се вероватно осетиле и у свету. Две државе су међу главним светски извозницима нафте, због чега је лако очекивати скок цена услед несташица на тржиштима.
Ипак, све и да дође до обрачуна, мало је вероватно да се бројне друге стране не би умешале, свака зарад својих интереса, што би довело до правог хаоса у којем би мало ко изашао као победник.
Д. Катанић/Блиц