Национална обавештајна служба САД ће можда добити налог да припреми извештај „о могућим намерама и политичким задацима Владимира Путина“. Закон под називом KREMLIN на разматрање у Конгресу САД поднео је демократа Раџа Кришнамурти.
Конгресу САД на разматрање је поднет „О минимализацији руског мешања и ограничавања руске обавештајне делатности“.
„Закон о минимализацији руског мешања и ограничавања руске обавештајне делатности (Keeping Russian Entanglements Minimal and Limiting Intelligence Networks (KREMLIN) Act) предвиђа да директор Националне обавештајне службе припремни извештај о могућим намерама и политичким задацима Владимира Путина и његовог режима у позадини недавних покушаја мешања у изборе у целом низу држава“, наводи се на сајту конгресмена.
Према замисли америчког законодавца, нови извештај НСА треба да допуни већ започету истрагу о наводним упадима у сервере Демократске странке током председничких избора. Почетком новембра амерички медији пренели су речи конгресмена Бена Кардина да Комитет Сената за стране послове води истрагу о „злонамерном утицају Русије у свету“, која укључује проучавање „руског мешања“ у европске изборе.
Такође, нови закон ће поставити задатак да се одреди којим „циљевима служе недавни руски сајбер напади против демократских држава НАТО-а и источне Европе“. Сам конгресмен је убеђен да су такозване диверзије од стране Русије „несумњиве“ и зато је америчкој обавештајној служби остало само да објасни који су циљеви Кремља.
„Недавне диверзије према америчком политичком систему и нашим савезницима од стране Русије су несумњиве. Осим истраге о тој делатности, потребно је анализирати потенцијалне циљеве Кремља за које могу послужити овакве специјалне операције против демократских институција“, сматра иницијатор закона Раџа Кришнамурти.
РТ, „саботажа“, „руски хакери“
Конгресмен наводи низ случајева „саботаже“ Русије. Демократа указује да је Министарство за унутрашњу безбедност САД у септембру ове године објавило саопштење о сајбер нападима „руских хакера“ против 21 америчке државе током америчких председничких избора. Како је утврдило Министарство, „људи, повезани са руским властима“, покушали су да нападну регистроване фајлове америчких бирача у тим државама.
Међутим, један број америчких званичника тврди да су напади на компјутерске системе забележени само у неколико држава, али да нису пронађени никакви докази да су циљеви тих сајбер напада биле машине за гласање.
На сајту аутора закона се наводи да саботажа америчких избора није ни први ни последњи покушај мешања у унутрашње ствари држава-чланица НАТО-а.
Амерички конгресмен је изјавио је Русија није умешана само у изборе у САД, већ и да је покушала да утиче и на изборе у Украјини 2004. и 2014. године, покушавши да зарази сервере Централне изборне комисије Украјине.
Русија је више пута негирала оптужбе за мешање у америчке изборе.
СПУТНИК