У памфлету од 177 страница који је објавио Фонд за отворено друштво, под називом „Поуздани савезници у Европском парламенту (2014-2019)“, 226 чланова Европског парламента наведено је и означено према њиховој политичкој оријентацији и ставовима.
У памфлету пише да самим тим што се посланик нашао на листи „указује да ће вероватно подржати рад Сорошевог Фонда за отворено друштво“. С обзиром на то да Европски парламент има 751 посланика, „поуздани савезници“ Џорџа Сороша чине најмање једну трећину.“
Дакле, какву врсту квалификација треба да има члан Европског парламента да би био сврстан у „поуздане савезнике“ Отвореног друштва? Брзи преглед описа кандидата даје неке добре назнаке шта Сорош очекује од својих савезника, укључујући и политичку филозофију – подршку ЛГБТИ (лезбејски, геј, бисексуални, трансродни и/или интерсексуални) покрету, отворене границе и антируски став.
Међу 226 изабраних је и извесна Јана Тум, посланик ЕП из Естоније, коју понекад и помало критијују упркос њеном сврставању у тих 226. О њој пише: „Одбила да подржи прву резолуцију Европског парламента о сукобу између Украјине и Русије у јулу 2014. године и може бити проруски орјентисана у нама непознатом степену (и, у том случају, не спада обавезно у пријатеље Отворенг друштва)“.
За свакога ко се пита да ли Фонд за Отворено друштво ради директно против руских интереса, ова реченица би требало да отклони све сумње. Штавише, она је пример зашто је Русија 2015. забранила Отвореном друштву да ради на територији РФ и означила делатност Фонда као претњу уставни пореку земље.
Још један посланик на листи, Моника Маковј из Румуније… О њој пише:
„Веома прогресивна; неспорни савезник вредности Отвореног друштва; не оклева да иде против инструкција своје групе; међутим, понекад непредвидива са сопственим, бескомпромисним скупом приоритета“.
Сорош (87) је повезан са грађанским покретима и немирима од САД до Украјине.
Али нигде се више није осетио Сорошев утицај као у мигрантској кризи у Евопи.
Изгледа да се европска избјегличка криза, за коју оптужују рат у Сирији, не би одвијала у тренутном интензитету без директне помоћи Фондације отвореног друштва.
Захваљујући заговарачком раду Института за миграциону политику и Платформе за међународну сарадњу о недокументованим мигрантима (обе организације финансира Сорош) масовно пресељавање муслимана са Блиског истока и Северне Африке у Европу је постало норма.
Заправо, показало се да је такозвани „Меркел план“ – споразум између ЕУ и Турске – замисао европске иницијативе за стабилност „поред великодушних фондација Џорџа Сороша“, написао је Ф. Вилијам Енгдал за лист Near Eastern Outlook.
С обзиром на то да масовни прилив муслиманских миграната прети да заувек промени лице „хришћанске Европе“ и без икаквог гласања грађана Европе о томе, можда је време да се види тачно какву врсту директног утицаја имају Сорош и његов Фонд за отворено друштво на европске посланике. На крају крајева, они нису играчке неког појединца, већ представници целе државе.
Извор: РТ на енглеском; Превод: Њуз фронт