Села у Србији су у одумирању. Чак у 86 одсто села широм земље смањује се број становника, а око 1.200 села, која заједно заузимају површину једнаку територији Косова и Метохије, у фази су нестајања, упозорено је у петак на Форуму „Храна за Европу – паметна пољопривреда“, који је, у организацији Економског института и Друштва аграрних економиста, почео у Врднику.
Један од кључних проблема села, како је указао др Драган Шкорић, председник Одбора за село Српске академије наука и уметности, уз негативни демографски тренд, јесте и његов лош економски положај, односно, уситњеност поседа и све бројнија старачка домаћинства.
– Највећи су проблеми управо у брдско-планинским регионима – казао је Шкорић. – Села су напустили сељани чији се живот заснивао на раду на сопственом поседу. Зато сада у Србији има више од 50.000 празних кућа и још три пута толико оних које су ван употребе.
Од 4.709 насеља, како је указао Шкорић, чак 1.200 је у фази нестајања. Свако од тих села, показало је истраживање САНУ, има мање од 100 становника, а чак у 86 одсто села се смањује број становника.
– Пошту нема 2.000 села, око 500 нема асфалтни пут и везу са светом, у 2.700 не постоји дечји вртић, 230 њих нема основну школу, а 173 школе похађа само по један ђак – додао је Шкорић. – Потенцијал села само у области сточарства је 24 милијарде долара до 2040, а напретка Србије без села нема.
„СРБИЈА 2040.“
На форуму је представљен и нацрт Студије о економском и друштвеном развоју „Србија 2040“.
– Осим академика и сарадника Економског института, у израду овог документа укључени су и водећи привредници и експерти по областима – навео је Драган Шаговновић, директор Економског института.
Новости