Телевизијске серије и филмови током протеклих недеља снажно анимирају нашу и светску јавност тиме шта се тачно пре једног века догодило у Русији. Многе приче из прошлости, пренете на екран, изазивају недоумице, па и веома негативне реакције. Садашње генерације, које нису имале представу о томе шта се заиста збивало током тог периода, на основу оваквих приказа стичу сасвим криву слику о историјским чињеницама.
О томе разговарамо са старешином Цркве Свете Тројице Виталијем Тарасјевом, који припада петој генерацији свештеника Руске православне цркве. Он одмерено покушава да протумачи све оно што се догађало током почетка 20. века.
– Ове године навршава се век од почетка Октобарске револуције, велике трагедије која је задесила руски народ и државу – каже за “Новости” отац Тарасјев. – Идуће године је и стогодишњица убиства цара Николаја Другог и његове породице. Та два догађаја, која имају велики значај за развој Русије, њеног друштва и Православне цркве, заокупирала су многе људе који сагледавају те догађаје и пролазе кроз њих, али и оне из нашег ширег окружења.
РЕВОЛУЦИЈА, према његовим речима, представља велику трагедију, не само током свог трајања него и после тога. Донела је стравичну репресију и оскрнавила идеју да се створи срећно друштво.
– Нажалост, изродила је ситуацију да су извршиоци осећали да таква идеја апсолутно оправдава злочин. Убијали су људе који нису најјасније, нити свесно, изрекли став о тим питањима.
Октобарска револуција је требало да буде сурова историјска учионица целе генерације руског народа. На основу тог горког искуства, Руси треба да граде друштво и своју државу. То је, како нам указује отац Тарасјев, став многих одговорних званичника.
– Само издигнувши се из тих догађаја Русија може да иде напред. То кажемо зато што се често дешава да се у таквим анализама људи несвесно стављају на једну или другу страну. И опет се праве табори, расколи у друштву, плодно тло за братоубилачки рат. Са тим црква не може да се сложи, нити у том правцу васпитава вернике.
Говорећи о том преврату, отац Виталиј подвлачи паралелу са библијском причом о борби између Давида и Голијата.
– Непријатељи који нас гледају са стране, као и љубоморни људи, увек постоје – прича отац Тарасјев. – Многи који проучавају економска кретања и развој држава у свету кажу да је почетком 20. века Русија била најперспективнија. То је изазивало љубомору. Када постоје конкуренти на пољу односа између већих и снажнијих светских сила, несрећа у коју може да западне конкурент се подстиче.
Октобарска револуција је „избрисала“ Русију као државу и уништила царску породицу Романов
ОТАЦ Виталиј се осврнуо и на најновија уметничка дела домаће и стране продукције.
– Недавно је емитован филм “Матилда”, који наводно говори о животу цара Николаја Другог, а у Србији је актуелна серија “Сенке над Балканом”. Они скрнаве, у једном случају, лик цара Николаја Другог, а у другом све оне Русе који су стицајем околности дошли на ове просторе двадесетих година прошлог века. А они су оставили огроман уметнички и научни траг у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а потоњој Југославији.
Отац Виталиј је сигуран да живот филма “Матилда” није случајно почео уочи обележавања стогодишњице убиства царске породице, а Руси су то схватили.
– Циљ је направити раскол у руском друштву док је у процесу духовног препорода, који траје и који је мукотрпан, коме треба много љубави, пожртвовања и снаге да би наша деца и унуци имали позитивне последице. То је контрапроцес.
Према суду оца Тарасјева, с друге стране, “Сенке над Балканом” имају делом за циљ да наруше добре односе Руса и Срба.
– Гледаоци нису глупи. Све може да се увије у фикцију и уметничку слободу, али ни руски народ није толико наиван. Он сада сагледава другачије совјетску револуцију него што је пре пола века. Верујем у позитиван духовни развој оба народа, ово је само фаза на путу духовног препорода који треба да прођемо.
РУСКУ емиграцију у Србији чинили су људи који нису донели материјално богатство, јер га нису имали ни у царској Русији. То је био крем интелигенције, високообразовани људи, инжењери, научници и уметници. Као такви су дошли у Београд и српски народ их је дочекао раширених руку.
– Био је то значајан, крајње позитиван догађај у односу српског и руског народа, који потврђује оно што постоји и у једнима и у другима – Свето јеванђеље. То је потреба да помогнемо другоме онда кад му је то непходно, а баш у тренутку када је и нама самима тешко – истиче отац Виталиј Тарасјев.
Он подсећа да је Србија без трећине мушког становништва дочекала ослобођење. Било је то тешко време.
– Прва историјска истина и правда која је требало да се чује на овим просторима о руским избеглицама чула се тек деведесетих година прошлог века – прича овај свештеник. – Тек у последњих деценију и по почео је да се негује однос према онима који су уткали себе у изглед Београда.
ПАД МОРАЛНИХ ВРЕДНОСТИ
ОВЕ године руски патријарх Кирил и председник Путин су заједно открили споменик жртвама репресије у Москви, подсетио нас је отац Виталиј.
– Тада је Путин рекао да не постоји ни делић руског друштва који није био захваћен репресијом. Патријарх је подсетио да је морални пад омогућио да се толико дубоко наруши систем вредности, па је било могуће извести револуцију. Она је са собом донела огроман број жртава – објаснио је старешина Руске цркве.
БЕОГРАД И СВЕТ
АКО погледамо преписку руских избеглица из Београда, Париза, Лондона и Прага, видећемо да Руси сведоче да је најтоплији дочек био у краљевини под Александром Карађорђевићем. Ти људи су овде дали све од себе да обнове српски народ после ратова.
ДВОСТРУКИ СТАНДАРДИ
ОДНОС планетарне политике и савремених догађаја није лако подвести под иста мерила.
– Политика двоструког стандарда, који су на овим просторима најчешће тумачени, није потпуно јасна правдољубивим посматрачима – објашњава отац Тарасјев. – Тако је и када је реч о бомбардовању Југославије, које је учињено без сагласности Савета безбедности УН. Оно што је дозвољено за некога – за нас није. Тај фактор спољашњег непријатеља и негативног утицаја је нешто са чиме се сусрећемо и ми Руси, а често и ви Срби, посебно у том светлу.
Да би свет могао да се извуче из тога, најпре треба сагледати ширу и дубљу историју људског рода.
– Оно што се данас дешава са моралом и етиком у свету упозорава нас, с обзиром на велики број оних који се изјашњавају као верници, да би човечанство духовну снагу коју има требало да развија.