Суђење Албанки с Косова Елфети Весели за свирепо убиство дванаестогодишњег дечака Слободана Стојановића током ратне 1992. године у Доњој Каменици код Зворника у БиХ наставља се данас 20. новембра.
Поред ње, за ратни злочин оптужен је и Сакиб Халиловић, али посебно се истиче суровост следбенице Насера Орића, која је немилосрдно заклала српског дечака.
Тужилаштво БиХ терети другооптужену Елфету Весели да је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица тзв. Армије БиХ у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила дванаестогодишњег Слободана Стојановића у насељу Бајрићи-Ново Село, на подручју Каменице у Подрињу.
Према оптужници, она је на најсвирепији начин убила дечака, тако што му је пришла с леђа и заклала га ножем. Према наводима сведока Весели је и мучила заробљеног дечака, кога је познавала из села Доња Каменица, у коме су обоје живели. Весели је монструозни злочин починила са 32 године.
Унакажено тело дечака Слободана Станковића без одеће, одсечених прстију, поломљених екстремитета и насилно извађених зуба пронађено је у масовној гробници у Новом Селу у јулу 1993 године. Сахрањен је на гробљу у Дрињачи.
Елфета Весели, звана Хосовка, рођена је 1960. године у Урошевцу на Косову, одакле се с породицом преселила у Босну, у Доњу Каменицу. Ту је живела с оцем Рахманом, шумарем.
Током рата у БиХ, према подацима Центра за истраживање ратних злочина, придружила се јединицама Насера Орића и према неким наводима постала верни „алахов ратник“, добро обучен, те је учествовала у диверзантским акцијама муслиманских снага на подручју Подриња.
Након рата, отишла је у Швајцарску код брата Мухамеда Веселија.
Тужилаштво БиХ упутило је путем Министарства правде БиХ у новембру 2015. године захтев институцијама Швајцарске за изручење Елфете Весели, осумњичене за кривично дело ратни злочин против српског цивилног становништва. Весели, која се годинама скривала, швајцарске власти испоручиле су Босни и Херцеговини у марту ове године.
Сестра Слободана Стојановића, Слађана Црквењаш, као сведок на суђењу у Суду БиХ изјавила је да су комшије муслимани у више наврата казали њеном оцу да је „Албанка Елфета Весели, ћерка шумара Рахмана из села“, убила њеног брата.
Слађана је испричала да је са родитељима и братом у јулу 1992. године из безбедносних разлога отишла из Каменице у Доњу Каменицу код кума Зорана Милошевића, додајући да се пар дана касније Слободан вратио по пса Лесија, који је остао у њиховој кући на муслиманској територији.
Пошто се није вратио, тата је ступио у контакт са муслиманима, преговарао је с њима мегафоном с брда на брдо. Рекли су му да је жив, да је у Тузли и да не брине. После пар дана чули смо да је убијен. Сви су говорили да га је из освете, због смрти оца, убила Албанка из Власенице Елфета Весели – рекла је Црквењаш.
Она је потврдила да је са мајком у јулу 1993. године присуствовала идентификацији Слободанових посмртних остатака у Ватрогасном дому у Зворнику.
– Брат је био на столу, а поред њега се налазио плави мантил. Лобања је била одвојена од тела и на њој се налазила рупа. Тело је било у фази распадања, али видно расечено и унакажено – описала је Слађана, која је тада била ученица осмог разреда основне школе.
Сведок Тужилаштва БиХ Витомир Томић је у суду БиХ крајем октобра рекао је да му је више муслиманских заробљеника потврдило да је дечака мучила и убила Елфета Весели.
Први цивил ми је рекао да је Елфета Весели масакрирала дете, да га је мучила, терала га да ископа гроб, да га је убила и закопала.
Други је рекао да је то учинила жена, али да јој не зна име. Нисам могао да верујем да је тако нешто могла учинити жена, која је имала необично име, због мајчинског инстинкта. Након истих сазнања и од других заробљеника, схватио сам да је то она стварно и учинила – изјавио је Томић.
Миодраг Којић, директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина РС, истакао је за Блиц.рс да би за овај монструозни злочин над невиним дететом, о чему сведоче и извештај патолога, само најоштрија казна била прихватљива.
„Изгубили смо поверење у правосуђе БиХ када су посреди случајеви злочина над српским становништвом. Чињеница је да и у овом случају сведоци мењају исказ, што би могло да утиче на пресуду. Због тога сматрам да треба покренути кривични поступак против сведока који дају лажне исказе, како би се коначно стало у крај томе“, истакао је Којић.
Он додаје како је према сведочењима Весели била у јединици тзв Армије БиХ, над којом, као и свим другим на подручју Подриње „ведрио и облачио“ Насер Орић.
„Сумњам да Орић тада није имао информацију о монструозном убиству дечака код Зворника“ , истакао је Којић.
Недељко Митровић, председник Републичке организације породица погинулих и несталих бораца и заробљених цивила Републике Српске, каже за Блиц.рс да очекује да ће Суд БиХ у случају монструозног убиства дечака Слободана Стојановића изрећи адекватну пресуду.
Блиц.рс