Нека грађани Ниша мало пажљивије мотре на ноћно небо, приметиће много више светлећих објеката него раније, наиме Пентагон преко сателита Кх-11, осматра четири руска ватрогасца, једно куче и десетак Срба у центру
Прво је у вези са центром у Нишу сумњичио наш врли пријатељ Хојт Брајан Ји, да би сада и командант америчке копнене војске у Европи генерал Бен Хоџис изразио сумњу у праву природу Српско-руског хуманитарног центра, рекавши усред Београда да он сумња да је тај центар заиста хуманитаран. По његовим речима, мора „да се ту нешто муља”, додуше, генерал каже да није био у центру, али да би волео да га обиђе. Као да није прочитао претходни извештај помоћника америчког војног аташеа у Београду, који је раније већ обишао центар у Нишу, помно га истражио и својим шефовима послао детаљан извештај. Наравно да га је прочитао, но, и поред тога генерал Хоџис и даље сумња.
Да сам на месту директора центра у Нишу сместа бих позвао генерала Хоџиса у посету, да се лично увери о чему се ради. Па бих га онда одвео и у онај чувени ресторан у Нишу, који смо у бившој Југи звали „Код Американца”, на лепиње и ћевапе. Но, проблем је много сложенији, наиме, генерал Хоџис може све да погледа, сними и забележи, наравно не он лично, већ екипа његових помоћника, поједе лепиње и ћевапе „Код Американца”, и онда, када се врати у Немачку, да опет каже да је то њему све било сумњиво и да у Нишу нису чиста посла у вези са тим центром.
Следећи по војној хијерархији у исказивању сумње у послове Српско-руског хуманитарног центра, када је реч о европским војним надлежностима, свакако је врховни командант снага НАТО-а, амерички генерал Куртис Скапароти. Ако и он посумња у праву сврху постојања тог центра, а можда и пожели да га обиђе и лично се увери шта се све „тамо муља”, и њега под обавезно треба одмах позвати у Ниш. И домаћински га угостити. Ако и он после повратка у Монс остане скептичан, ко то може онда уверити Америку да центар у Нишу заиста обавештајно не муља? Само председник Доналд Трамп, као главнокомандујући америчким оружаним снагама. Што значи, да ако се настави тренд америчког сумњичења на високом, па све вишем нивоу, у Нишу можемо ускоро да очекујемо, ничим изазваног, али већ и службено позваног, америчког председника са све супругом Меланијом. Што ће Ниш аутоматски сврстати на карту војно-политичког туризма високе обавештајно-ватрогасне провенијенције. У том контексту центар у Нишу онда улази и у сет нових америчко-руских преговора о стратешком нуклеарном наоружању САЛТ-4, чиме и Србија добија статус регионалне војне силе. Јер није поштено да сви други око нас имају на својим територијама стране војне базе, а ми само једну, Бондстил, са којом констатацијом се Амери, наравно, не би сложили. Односно нека грађани Ниша мало пажљивије мотре на ноћно небо, приметиће много више светлећих објеката него раније, наиме Пентагон преко сателита Кх-11, осматра четири руска ватрогасца, једно куче и десетак Срба у центру. Да нешто обавештајно не муљају…
Дакле, типујем да ће Трамп с нашом снајком, а Хрвати иначе зову Словенце „алпским Србима”, слетети прво у Ниш, па тек онда у Београд. Унапред се јако веселим доласку Доналда Трампа, наравно, још више наше снајке, па макар прво слетели и у Ниш. Јер, ако нам већ у Ниш, оно раније, није дошао папа, а очекивали смо, ред је да сада дође Трамп. Истина, папи смо опростили, јер Ватикан није признао Косово, Америка јесте, и сад је ред да се то признање компензује доласком Трампа у Србију. Само да после Ниша и Београда не одлети у Приштину, јер то би све покварило.
Пошто смо ми мајстори да све покваримо, ми смо још 1999. започели процес виртуелизације НАТО-а. Због нас је НАТО, да би се одржао, постао виртуелан. Да је јавност у тада 19 држава чланица савеза знала само како је савез подељен, генерал Весли Кларк се залагао за копнену опцију, Пентагон је био против, генерал Шорт је заговарао жестоко бомбардовање свих мостова у Београду, Французи су били против, Немци су озбиљно разматрали руске мировне планове, Британци и Американци су се око тога згражавали, Британија је одбила да њени авиони гађају ТВ Београд, британски генерал Мајкл Џексон одбио је наређење врховног команданта НАТО-а генерала Кларка да заустави руске падобранце на аеродрому Слатина код Приштине. Грци нису ни учествовали у агресији на СРЈ 1999, а Мађари су рекли да евентуална копнена операција неће моћи ићи са њихове територије. Не због љубави према Србима, већ због војвођанских Мађара. САД су извеле око 85 одсто бомбардерских акција, више од 60 одсто свих летова, више од 90 одсто обавештајних и извиђачких мисија, око 90 одсто задатака у области електронског ратовања, испалиле су више од 80 одсто оружја са прецизним навођењем и више од 95 одсто свих лансираних крстарећих ракета. Американци су из свих својих акција искључивали своје савезнике из НАТО-а, и при одабиру мета ускраћивали су им све обавештајне информације за све мете које су гађали амерички авиони, или ракете. Такав виртуелни рат водио је и ка виртуелној победи. Управо та виртуелизација НАТО-а довела је и до виртуелизације америчког схватања Српско-руског хуманитарног центра у Нишу.
Аутор: Мирослав Лазански
Извор: Политика