Мајдан је у Србији немогућ, као што је и у Русији немогућ зато што је наше друштво јединствено и што имамо националне лидере државнике, а не плаћенике неких снага који служе онима који су их поставили, оцењује председница Савета федерације Валентина Матвијенко.
Првог дана посете Србији обратила се посланицима Скупштине Србије, поручивши, између осталог, да је недопустиво било којој земљи па и Србији, наметати да бира између Запада и Русије. У ексклузивном интервјуу за Спутњик објашњава како види разлоге што неком на Западу уоште смета сарадња Србије и Русије.
-Запад све досад не може да се помири са чињеницом да је свет постао мултиполаран, да је у свету немогућ диктат једне земље или групе земаља, да многе земље бране свој суверенитет и независност и зато више не успева као раније да некога притиска, да некоме наређује. Огроман је број примера — а то је постала пракса за одређене државе — да се мешају у унутрашње ствари суверених држава. Покушавају да диктирају своју вољу, намећу одређене облике државног уређења, намећу тзв. демократију не узимајући у обзир ни традицију, ни историју неке земље, њену културу, обичаје, намећу некакву универзалну демократију. А универзална демократија не постоји него само општи демократски принципи који треба буду у основи уређења било које демократске државе, али обавезно имајући у виду специфичност историје и данашњих реалија. Реч је о неразумевању огромних промена које су се десиле у свету, у ком постоје већ нови центри утицаја, економске и политичке снаге.
Свет је одавно престао да буде униполаран, постао је мултиполаран. А Србија је више од иког осетила на својој кожи мешање споља у суверене послове Југославије када је практично у центру Европе у мирнодопско време насилно раскомадана држава. Знамо до чега је све то довело, укључујући и појаву косовског проблема.
Данас су контрапродуктивни покушаји да се некој земљи као што је Србија наметне да буде или са Западом, или са Русијом. Нико не може да раскине вишевековне везе српског и руског народа. Те везе су прошле пробу кроз заједничке трагедије и заједничке победе. То су везе пријатељства и братства које почивају на нашој заједничкој историји, вери, припадности словенској заједници. Присутно је разумевање да је сарадња са Русијом обострано корисна. Њу подржава друштво у Србији.
Какав је став Русије?
— Русија се неоспорно залагала и увек се залаже за то да свака земља сама бира вектор свог развоја а да притом има могућности да буде пријатељ и да сарађује и са другим партнерима, другим државама, не ограничавајући суверенитет неке земље. На срећу, Србија такође заступа такво становиште.
Зашто притисак да се не сарађује с Русијом? Зато што Запад на сваки начин покушава да обузда моћан економски развој Русије са њеним огромним потенцијалом, покушава да обузда утицај Русије у свету на решавање регионалних и других проблема. Неке земље не могу да поднесу што Русија води самосталну спољну политику која води рачуна о интересима држава, о поштовању међународног права и доминацији УН, као и о спречавању мешања у унутрашње послове других држава. Ето, то им се не свиђа. У низу држава Запад не води неку проукрајинску или просрпску политику него води антируску политику — покушава да посвађа братске словенске народе и тиме ослабе не само Русију него и друге државе зато што је тако лакше диктирати. Али у Србији то неће проћи. Србија је самостална држава и цени свој суверенитет стечен у вековној борби против Османлија, у Првом, Другом светском рату. За Србију је главни приоритет — да сачува своју независност и слободу.
Недавно је министар Лавров рекао да је притисак на Србију такав као на Украјину пред Мајдан. Истовремено, поводом Олимпијаде сведоци смо гласина о допингу руских спортиста које очигледно имају политичку позадину у вези са предстојећим изборима у Русији. Да ли неко спрема два Мајдана, један у Србији а један у Русији и како ће Русија на то одговорити?
Видимо до чега је довео Мајдан у Украјини: раскол у земљи, осиромашење, распад привреде, раст радикалистичких, националистичких, профашистичких снага, раст криминала итд. То је катастрофа за нашу братску Украјину, за наш братски украјински народ — јер нас са њим такође везују и блискост, и заједничка историја. Ми смо увек били као један народ и уверена сам да ћемо и бити, проћи ће та мрачна времена. Чини ми се да у Србији и у Русији Мајдан није могућ зато што је наше друштво јединствено, што имамо патриоте који воле своју земљу и државу, зато што имамо националне лидере, државнике а не плаћенике неких снага који служе онима који су их поставили. Имамо реалне националне лидере које подржавају наши грађани, имамо јаке државне институције. И зато сам апсолутно сигурна: колико год се неко трудио, Русију и Србију никада неће посвађати, а Мајдан је код нас немогућ.
А кад је реч о притисцима на Русију?
Што се тиче притиска на Русију који је у току, економског, политичког, информационог, русофопског рата који је Запад покренуо, сад су већ сасвим изгубили стид и морал, па чак и спорт користе за своје геополитичке интересе. Покушавају да без било каквих доказа за конкретне спортисте чија апсолутна већина никад није користила допинг искључе читаву репрезентацију Русије са Олимпијских игара. Зашто се то дешава? Зато што им се, као што сам рекла, не свиђа независна спољна политика Русије која брани основне принципе у свету. Друго, схватају да ништа не могу Русији са Путином. Никад не могу да натерају нашу земљу и народ да се потчине туђој вољи науштрб свог суверенитета, националног поноса и независности. Они одлично схватају да неће успети да осујете изборе за председника, да, уколико се он одлучи да иде на изборе, неће успети да спрече његов избор, шта год да раде. Покушавају да уздрмају ситуацију, да изазову незадовољство становништва због спортиста, због бизниса, увођењем санкција, да смање легитимност будућег председника — али је то осуђено на пропаст. Ништа неће постићи, Русија никад неће извршавати туђу вољу. Уверена сам да ће избори бити одржани уз пуну подршку становништва за оног националног лидера за ког ће гласати наши грађани, а не по инструкцијама са стране.
Поменули сте информациони рат. Видимо шта се дешава са РТ-ом и Спутњиком у САД. Али тај рат се води и на Балкану. Западни актери су уложили огроман новац у, како они кажу, борбу против руске пропаганде и агресије. Како Русија треба да одговори на то, па и на Балкану?
Запад је покренуо информативни рат, информативну агресију против Русије и чини све да би Русију у очима света приказали као непријатеља који представља претњу. Али данас је информациони свет паметан и образован и ништа им неће поћи за руком. Постаје све очигледнија русофопска усмереност све те пропаганде. Рекло би се да су се САД, које су одувек претендовале на то да су идеална демократија и у чијем уставу стоји категорично негирање могућности ограничења слободе говора, наједном уплашиле руских медија. Виде претњу у РТ-у, Спутњику.
Зашто?
— Зато што су ти медији постали веома популарни у САД. Све више Американаца је почело да их гледа и слуша зато што желе да чују и друкчију, алтернативну тачку гледишта. Притом ни РТ ни Спутњик нису ничим нарушили америчко законодавство нити су имали према њима било какве правне замерке. Покушали су да их оптуже да су се мешали у изборе председника САД а нису нашли ниједан доказ. Опет, хтели би некако да их ућуткају и ограниче, па су смислили формат да те медије сврстају у стране агенте. То значи — а у РТ-у и Спутњику раде локални грађани, у Србији Срби, у Америци амерички новинари — да статус страног агента доводи до тога да сви радници треба да дају своје податке, адресе, телефоне, финансијске извештаје. Многе су уплашили, они се боје етикете страног агента. Да, јер у свакој емисији ће увек стајати ознака: овај телевизијски канал ради у интересу Русије, овај канал је страни агент. Односно, истином или неистином покушавају да сломе новинаре. Али мислим да ће то пробудити још веће интересовање Американаца јер они стварно не воле да се новинарима затварају уста и када ограничавају слободу говора. Што се тиче Балкана и уопште Европе, па то је општепознато — до 80 одсто свих медија је са америчким капиталом. То није тајна. А зашто се то ради? Да би се контролисали медији, наметало своје становиште грађанима неке земље, усмеравале информације и спречило друкчије мишљење и друкчија тачка гледишта. Мислим да су оваквим потезима Сједињене Државе изгубиле морално право да буду узор демократије. Далеко су од узора. А сада видимо двоструке аршине и неправду.
Како ће одговорити Русија?
Упозоравали смо да ако буде било каквих ограничења за руске медије, одговорићемо реципрочно. Апеловали смо на Американце да то не раде, говорили смо да то није наш избор. У Русији раде и Си-Ен-Ен и Би-Би-Си и Слободна Европа, Дојче веле и други страни медији и ни за један није било никаквих ограничења. Сада је већ Државна дума усвојила закон а у среду ће га разматрати Савет федерације, према ком доносимо апсолутно реципрочне мере, којима ћемо стране новинаре које финансирају стране државе прогласити страним агентима. Притом, ми им не забрањујемо да раде, само их стављамо у исте услове непријатне за новинаре у какве су ставили и наше медије.
Надајмо се да то неће дуго трајати.
Да, чим укину ограничења за наше медије ми смо у сваком тренутку спремни да учинимо исто. Још једном желим да кажем, то није наш избори, нисмо ми то почели, али једноставно нисмо имали права да не одговоримо реципрочно.
Спутњик