Међународни суд у Хагу за ратне злочине у бившој Југославији осудио је бившег генерала војске РС Ратка Младића на доживотну робију. Оптужен је за „геноцид“ и „злочине против човјечности“.
„Веће је закључило да је против босанских Муслимана у Сребреници почињено кривично дело геноцида, прогона, истребљења и присилног исељавања“ – рекао је председник Међународног суда за бившу Југославију, судија Алпфонсо Ори.
О генераловој улози и правим узрокцима оваквих гласних хашких пресуда за портал „Геополитика.ру“ дала је коментар шеф Центра за проучавање савремене балканске кризе у Институту за славистику Руске академије наука Елена Гускова.
– Ратко Младић је осуђен на доживотну казну затвора. Зар не мислите да је сам процес прилично политизиран?
– Хашки трибунал је створен 1993. године. Затим су неке земље (укључујући и Русију) размишљале дуго о томе да ли уопште да гласају у Савету безбедности „за“ – од самог почетка је било јасно да би суд могао бити пристрасан. Ипак, да би учествовали у овом процесу, Русија је гласала за.
Међутим, све активности међународног трибунала показују своју политизацију.
Од 15. новембра 2017. године по питању Босне и Херцеговине осуђено је 127 особа. Од ових, 90 су Срби, што је више од 70%. 28 – Хрвати и 9 – Босанци (Бошњаци), а скоро сви Босанци су већ ослобођени или унапред пуштени. Од 106 људи, 67 су осуђени, а 5 су доживотне; Срби су осуђени на 758 година, Хрвати на 166, Муслимани на 41 годину. Ове цифре отворено говоре (рекла бих, чак и вриште) о политизацији процеса.
Зашто осудити Србе? На крају крајева, практично сви лидери Србије и Републике Српске били су осуђени – и политички и војни. Ово је било неопходно како би се доказала кривица Срба у свим догађајима деведесетих. Они су осуђени за ратове у Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини, на Космету, јер сесамо тако могу оправдати активности НАТО-а 1999. године – у агресији на Југославију. Они су бомбардовали без одлуке Савета безбедности, говорећи да су бомбардују кривце што никада није доказано. Данас је Трибунал осудио последњег војног лидера који је командовао српским трупама – и мислим да је то учињено управо у те сврхе.
Адвокати сматрају да је одбрана доказала невиност по свим главним тачкама оптужнице. Пре свега – геноцид српске војске у свим заједницама Босне и Херцеговине, геноцид у Сребреници, опсада Сарајева.
Али утисак је да Хашки трибунал једноставно одбацује све радове одбране. Изгледа да унапред пишу пресуду. Зато ћемо и даље говорити свуда да је суд пристрасан, озбиљно политизован, да прогања српско руководство – па тако и цео српски народ.
– Ко је Ратко Младић у историји самих Срба?
– И Срби и Руси га виде као националног хероја, истакнутог војсковођу и команданта, са којим су хтели да се упознају највеће војсковође света – укључујући и оне који су се борили на страни НАТО-а. Деведесетих година, воји штабови који су се налазили у Загребу, сањали су о упознавању и руковању генералом Младићем, да размене ознаке са униформа.
То показује да је био веома цењен. Познато је да је био врло хумана особа. Иако је био сјајан стратег, он је увек знао да је то рат војски, и да ни у ком случају не сме да страда цивилно становништво.
После Сребренице, остали су снимци који сведоче о евакуацији цивила из града. Ипак, Хашки трибунал је наставио да инсистира на потпуном геноциду и уништавању муслиманског становништва у Сребреници. Младићу су у Трибуналу стизала писма из целог света. Видела сам их. Већина писама долазило је из Русије – од Далеког истока до Калининграда, писали су на руском језику. И упркос чињеници да након можданог удара његова десна рука не функционише добро, одговарао је свима и анализирао модерну геополитичку ситуацију. Ово је доказ да га у Русији знају, воле, и мислим, да је данас сва Русија гледалаизрицање казне – нарочито војни део становништва.
Када је започела агресија 1999. године, наша војска писала је Министарству одбране са захтевима да их пошаљу као подршку српској војсци у Југославији.
Генерал Младић је искрен човек и увек је бранио част официра и генерала. Борба још није готова – биће подета жалба, што ће трајати још око две године. У Москви, при Државној дума ради комитет за подршку генералу Младићу. Постоји шанса да се настави ова борба.
– Уопштено говорећи, зашто спроводе напад на Србе?
– Као што сам већ рекла, прво, на тај начин покушавају да оправдају активности НАТО-а деведесетих. Доказати да су бомбардовали кривце.
Додаћу, нису они тада само само Србе напали већ и Русију. И данс су Срби једни од малог броја народа који нису уводили санкције против Русије, они и даље сарађују са Русијом. Постоји и војна сарадња – спроводе се заједничке вежбе. Иако паралелно, наравно, Србија спроводи вежбе са НАТО-ом, па чак и више него са Русијом – али Запад не може опростити Србима оријентацију на Русију. Историја потврђује да је тако увек било, почев од писма Петра Великог 1711.
Увек смо били заједно у многим тешким ситуацијама. Срби су увек били на нашој страни у војним сукобима и никада нису били с друге стране (супротно, рецимо, од Бугара или Хрвата). Срби су увек били са нама на страни правде!
А то се Западу не свиђа, а планови о разарању Југославије, а затим Србије, одавно си смишљени, а затим Србије, одавно постоје, од средине 80-их.