Балкан у радикално-исламским плановима окупације Европе

Радикалне исламистичке организације планирају да исламизују Балкан до 2020. године, који ће им служити као носач за отварање врата ширењу ислама у Европи. На ову опасност је више пута упозорио бивши стручњак за безбедност из Скопља Иван Бабановски.

Стручњак наглашава да се на нивоу радикалне исламске интернационале планови већ испуњавају – један под називом „Балкан 2020“, а други једноставно „3000“.

План „Балкан 2020“ предусматрвает уз помоћ невладиних и хуманитарних организација, и одређеним политичким структурама мусулманских и албанске етничке структуре до 2020. године и да у потпуности прихвате ислам на Балкану, да су они били „авионостсем за инвазију ислама у Европи.“

И без обзира на то колико звучи овај амбициозан план, већ је на снази већ неколико година.

Према његовим речима, један од центара у Сарајеву, Скопљу и други, с обзиром на чињеницу да је Македонија се сматра политички и економски нестабилна, као и војно, и у погледу безбедности. Из ових разлога, материјални, финансијски и људски ресурси радикалних исламских организација усмерени су на ове области.

Данас на Балкану је кључни фокус област у којој је планирана сукоб цивилизација, као и компликоване међународне односе, а криза европског друштва и као „нових вредности“ – окружења за реализацију плана исламизације као политичко средство да добије утицај. Потпуно нови алат.

Кладите се на пропаганду, са којим, веома пажљивим и сталним. Нарочито у областима мјешовите популације, гдје доминирају муслимани.
Важна улога наравно игра Турску, као и њен пут ка Европи се отвара преко Балкана, па чак и као муслиманских мањина, посебно турске проискхозхднииа-они иавлиатсиа преглед процеса моћан пропаганду за ширење потребну расположење у региону, којим Турска повећава тамо свој утицај и осигуран постепено.

Суочавање опасне процесе је могуће само кроз образовање у смислу традиционалних вредности православља и јачање култрних односа између балканских земаља, као и јачање вредности православне цркве у животу друштва.

Политичке кризе и западни утицаји одиграли су своју улогу у слабљењу будности међу становништвом на Балкану, који сада треба поново изградити.
Чињеница да је јака финансирања невладиних организација и фондација у настави, и тешко је зауставити, и рад „тхинк танкс“ на Балкану, носи опасност од ширења радикалних идеја, као што су и терористицхеских ћелија у региону.

Још једна додатна претња је само проевропска притисак на балканске земље, које немају европску показивач, али само наоборот- одржавање одвојених и независне политике, јачање безопасти граница.