Познат под именом „Црни делфин“, званично Казнена колонија број 6, дом је најгорих убица, терориста и канибала Русије.
Руски медиј посетио је овај затвор, у којем се тешки криминалци држе по строгим правилима, а који је озлоглашени назив добио по скулптури у дворишту. Црни делфин који искаче из воде, наводно, утерује страх у кости чак и окорелим криминалцима, пре свега због бескрупулозне репутације ове установе.
Лоциран у регији Оренбург на граници са Казахстаном, „Црни делфин“ један је од најстаријих затвора у Русији.
Успостављен је још у 18. веку након крваве побуне Пугачева, а касније је служио као затворска болница. У затвор са највишим мерама обезбеђања трансформисан је 2000. године, а тренутно може да прими до 1.600 затвореника.
У Колонији број 6 држе се серијске убице, злостављачи деце, терористи и разни други најгори преступници, од убица до криминалаца. Поједини становници ове тврђаве починили су таква злодела да немају ни најмање шансе за условну слободу.
– Тако је лако овде претворити се у животињу, али је тешко остати човек – испричао је Игор Тишенко, један од затвореника, за РТ.
Он овде издржава доживотну робију због смртоносне пуцњаве са супарничком бандом. Тишенко и његов отац, који такође лежи у „Црном делфину“, убили су седам људи и ранили још осам, укључујући и сведоке.
– Питате ме да ли бих поново урадио тако нешто? Размишљао сам о томе. Било би боље да сам умро са њима. Не бих то поновио – додао је.
Доживотне затворске казне у Русији резервисане су за оне који почине злочине са таквом бруталношћу да превазилази разум, због чега се сматрају трајном претњом по друштво.
Таквих је тренутно више од 700 у овој Колонији, који су укупно убили више од 4.000 људи. На вратима сваке ћелије детаљно су описана дела која су затвореници који бораве у њима починили, како чувари никада не би осетили симпатију према њима.
– Зато што су затвореници ове категорије изузетно опасни, све што радимо, од карантина до извођења саме пресуде, регулише се законом и нашим сопственим поступцима – рекао је заменик шефа затвора Јуриј Коробов.
Кажњеници се чувају у ћелијама са више челичних врата и решеткама на свим прозорима. Испод пода се не налазе никакве канцеларија, како би се спречило да затвореници прокопају пут напоље.
Затвореници се спроводе увек са лисицама и савијеног тела надоле, а понека и са повезима преко очију, како не би мапирали распоред затвора.
Док служе своје дуге затворске казне, већина затвореника на крају се покаје.
– Мислим да је мало људи остало овде који мисле да су урадили праву ствар. Године показују да сте погрешили. Потпуно погрешили – рекао је Дмитриј Бантјуков, који је поклао целу породицу.
Али, живот ипак није толико лош као што би неко замислио. Све ћелије опремљене су телевизорима, дозвољене су новине и књиге, а доступна је и библиотека. Установа има и цркву коју су сами затвореници саградили о уредили. Могу да обављају телефонске позиве и да примају посете рођака и пријатеља, али само четири пута годишње. Једна посета ипак може да траје до три дана.
У Црном делфину су постављени и специјални компјутери, на којима сада могу да прате своје случајеве, попуњавају притужбе на узнемиравања и пријављују се за послове. Могу да раде у дрвној радионици или на машинама за шивење како би зарадили додатан новац за храну или личне предмете, а новац могу да пошаљу и жртвама својих злочина.
Уз све мере обезбеђења на сваких 15 минута ходником пролази чувар, који проверава сваку ћелију. Због тога, за више од пола века, нико никада из њега није побегао.
www.rt.com/ Блиц