Приштина има неки свој списак од 114 држава, али сам сигуран да се на њему налази бар седам-осам земаља које никада нису признале Косово. А сигуран сам и да, ако Србија посвећено приђе овом проблему, тај број може да падне испод сто.
Ово, за „Новости“, каже први потпредседник Владе Србије и шеф дипломатије Ивица Дачић. Упркос тврдњама Беџета Пацолија да је Приштину управо признао и Мадагаскар, Дачић је, ипак, оптимиста након министарске конференције Међународне организације Франкофоније, која је протеклог викенда одржана у Паризу.
– Проверићемо све око Мадагаскара, али борба траје. Суочавамо се са моћним противницима и њиховим заштитницима. Земљама се прети, протестује се код свих држава које су повукле признавање, нуде им се различите ствари.
* На основу чега онда базирате оптимизам да ће уследити нова повлачења признавања?
– Наставићемо нашу борбу. Разговарао сам са министрима спољних послова низа земаља које нису признале Косово и њихова позиција је јасна и чврста. Разговарао сам и са министрима неких земаља које су признале Косово и мислим да може да дође до преиспитивања тих одлука. Наравно, нећу помињати које су то земље, јер не бих да помажем Приштини.
* У Србији за то време траје унутрашњи дијалог о Косову. Какво би, по вашем миљењу, било решење за ово веома осетљиво питање?
– Своје приватне ставове сам износио више пута. Циљ унутрашњег дијалога је да се изнесу сви ставови везани за то шта би могло да представља трајно решење. Да би до тога дошло, друга страна треба да прихвати да се о томе разговара. А Приштина сматра да нема о чему да се разговара и да је, како кажу, независност неповратна. Показало се да то није тачно. Тајван је својевремено признало више од 80 земаља, а сад је тај број веома мали.
* Колико је реално да се САД укључе у дијалог Београда и Приштине и хоћемо ли ми, у том случају, звати Русију?
– САД су увек биле укључене у дијалог на посредан начин. Док сам га ја водио, када сам био премијер, увек је представник САД у то време наводно случајно био у Бриселу. Њихова улогу је у неким моментима била и позитивна, кад је требало притиснути Приштину да прихвати одређена решења. Предлог ЕУ, који је на крају подржао и Борис Тадић, био је да се дијалог пребаци на Унију. Ако би се сад мењао формат дијалога, то би подразумевало неку нову одлуку. Онда би и друге земље тражиле да учествују, а и Србија би имала одређене предлоге.
* Хоће ли председник Александар Вучић следећег месеца у Москви и о томе разговарати са руским колегом Путином?
– Разговараће се о свим темама. Србија има јасне и принципијелне ставове и управо због тога се често налазимо под притиском. Али способни смо да их издржимо. Руководимо се искључиво сопственим интересима. А наши интереси су да идемо у ЕУ, али да не водимо антируску политику. Никада нећемо напустити наше пријатеље као што су Русија и Кина.
* Да ли пресуда Младићу поново може да нас суочи с неком резолуцијом СБ у којој би покушали Србе да оптуже за геноцид?
– Вероватно постоје земље које ће нешто такво покушати. Ово не може да буде пресуда која се односи на један народ, нити на Републику Српску. Нарочито зато што су остали некажњени злочини над српским народом, па и геноцид над српским народом у Другом светском рату. На десетине хиљада Срба је погинуло у Хрватској, у БиХ и на Косову. Морам јасно да упозорим да те земље, које би тако нешто покренуле, не могу да имају са наше стране третман пријатеља.
* Очекујете ли такве покушаје из Сарајева?
– Чланови Председништва БиХ долазе у посету председнику Вучићу у првој половини децембра и надам се да ћемо се више окретати будућности, него да се бавимо прошлошћу.
* Какав ће бити статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу?
– То питање је пример велике политизације. Треба да буде решено како се иначе решава међународно присуство у складу с Бечком конвенцијом. Као што представници америчких снага, НАТО или Међународног црвеног крста имају одређене статусе, тако би то требало да буде и са Српско-руским хуманитарним центром. Никада није било речи о дипломатском статусу, већ о статусу службеника у амбасадама. Исто што пише и за америчке трупе.
* Косово су у Франкофонију примили као посматрача пре три године, где ми тај статус имамо од 2006?
– Били смо против њиховог пријема. Али Србија не одлучује о томе, већ само пуноправни чланови. На сваком састанку дамо своју интерпретативну изјаву да то што је Косово постало посматрач не прејудицира његов статус. Зато је важно наше присуство на оваквим скуповима.
Новости