Европа не сме да постане тврђава за кинeска улагања, јер ако то учини, испустиће могућност развоја. Не само симболички, него суштински су се сасвим подударили и време и место одржавања 6. самита Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе (ЦЕЕ), који управо заседа у Будимпешти.
За пет протеклих година од одржавања првог самита у формату „16+1“, у Варшави, много се тога променило и у ЕУ и Кини, где тај формат сагледавају у оквиру укупних односа између Брисела и Пекинга. Данас, у време све већих неусклађености унутар рањиве ЕУ, због чега је Брисел све више на удару критика појединачних чланица са истока Европе, посебно Мађарске и Пољске, „поглед на исток“ је добио посебну димензију.
Потврда тога је и обраћање домаћина, мађарског премијера Виктора Орбана, учесницима самита који је подвукао да је сарадња 16 земаља ЦЕЕ и Кине постала дефинишући фактор веза између Кине и Европе и зато важна за њен развој.
А он је последњих година прилично климав. Бруто друштвени производ (БДП) ЕУ који је 2000. године чинио трећину светског, стално је у паду и идуће ће, по прогнозама ММФ-а, износити тек петину.
Шта у тој ситуацији доноси сарадња Кине са 16 земаља ЦЕЕ, од којих је 11 чланица ЕУ, а пет су кандидати, са тржиштем од 129 милиона становника? У разговору за Спутњик, спољнополитички коментатор, стручњак за Далеки исток, Борислав Коркоделовић, указује на очекивања кинеског премијера Ли Кећијанга о новом почетку сарадње на вишем нивоу.
Коркоделовић објашњава да је та сарадња још у фази обнављања односа који су били прекинути са падом Берлинског зида и трансформацијама земаља бившег социјализма. Он указује на велики несклад у сарадњи са земљама ЦЕЕ, такозваних нових чланица ЕУ са Кином, насупрот сарадњи са земљама Западне Европе о чему најбоље говоре бројке.
Од првог самита у Варшави 2012. године робна размена ЦЕЕ и Кине је са 43 милијарде долара повећана на садашњих 58 милијарди, што, каже, није богзна каква цифра у односу на 514 милијарди колико износи са западним земљама ЕУ.
Ситуација са кинеским инвестицијама је још неповољнија. Вредност оних на истоку ЕУ износи тек осам одсто оних у западним државама Уније.
Пекинг сматра да земље централне и источне Европе могу да буду својеврсно логистичко и транспортно средиште одакле би роба из Кине могла да буде дистрибуирана широм европског континента, а такође и производни центар са низом економских зона.
Ту нарочито предњаче Мађарска, Пољска и Чешка, на које, заједно са Румунијом и донекле Бугарском и Словачком, отпада највећи део, више од 80 одсто робне размене и инвестиција ЦЕЕ и Кине, наводи Коркоделовић. Земље Балкана су на периферији сарадње са Кином, међу којима, како напомиње, одскаче Србија.
Стручњак за Далеки исток због свега указује да укупне односе Кине и 16 земаља треба сагледавати у оквиру укупних односа ЕУ и Кине. Реч је о два од три највећа тржишта у свету и та сарадња је једна од најбитнијих за међународне односе, како економске тако и политичке, сматра он.
„У последње време, како односи унутар ЕУ постају све неусклађенији, управљање из Брисела и улога Европске комисије све више су под ударом критика појединачних чланица на истоку Европе. Посебно у Будимпешти и Варшави, постоји осећање запостављености, да има сувише диктата из Брисела и најмоћније чланице Немачке“, истиче Коркоделовић.
Мађарски премијер отварајући самит није пропустио прилику да на то укаже.
„Иницијатива кинеског председника Си Ђинпинга ’Један појас, један пут‘ представља нови облик глобализације, где свет није подељен на наставнике и ђаке, већ заснован на међусобном поверењу и међусобним предностима“, нагласио је Орбан.
Иако му баш ни на једној страни не цветају руже, Брисел се, изгледа, тешко мири са сваком другом улогом која не подразумева дељење лекција.
„Све су осетљивији на наступ Кине унутар региона централне и источне Европе и чињеницу да те земље са све више наде гледају ка Пекингу. Мађарска је чак и прокламовала својеврсну политику ’погледа на исток‘. Пољска најзначајнија привреда у региону са 40 милиона становника је веома заинтересована да она буде главна тачка преко које ће се одвијати кинески економски односи са регионом и значајним делом Европе“, истиче Коркоделовић.
Да су у Бриселу због евидентног утицаја Пекинга све нервознији, било је јасно када је ЕУ средином септембра ударила рампу за кинеске инвестиције у секторима од стратешког значаја какви су инфраструктура, високе технологије и енергетика.
Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је недавно изашао са становиштем да сарадњу земаља ЦЕЕ и Кине треба каналисати и имати у виду да Кина као сила у успону жели широм света да утиче не само моделом свог привредног развоја, већ и политички.
Отуда и све чешћи и снажни притисци ЕУ на земље ЦЕЕ, под каквим је била и Мађарска због изградње мађарског дела пруге Београд—Будимпешта. Отуда и отварање тендера о компанији која ће градити пругу управо у време одржавања самита. Тај неуобичајен потез је дошао као одговор на захтеве ЕУ да све мора да буде потпуно транспарентно, објашњава Коркоделовић.
Брисел, очигледно, и даље не држи до тога да ће сарадња са Пекингом, нарочито у области инфраструктуре, утицати на превазилажење великог јаза између земаља у западној Европи и оних у централном и источном делу, што по мишљењу Пекинга, само може да допринесе кохезији унутар ЕУ.
Орбан је јасно упозорио: „Верујемо и мислимо да Европа не сме да постане тврђава, јер ако то учини, испустиће могућност развоја. Не треба да затвори врата, посебно сада када се суочава са изазовима на које можемо да одговоримо само ако имамо снажне савезнике“, подвукао је мађарски премијер.
Коркоделовић подсећа да је приликом недавног сусрета на Филипинима, имајући у виду антикинеску кампању Брисела, кинески премијер Ли председнику Европског савета Доналду Туску сугерисао: Оставимо по страни старе проблеме, гледајмо да водимо дијалог са новом мудрошћу.
Према оцени Коркоделовића, то је требало да значи само једно: Погледајте на шта ће да личи Кина у наредне две-три деценије и размишљајте да ли треба да сарађујете са нама.
А како ће Кина изгледати, одговоре је дао недавни конгрес Комунистичке партије Кине са стратегијом развоја до 2050. године до када би из фазе земље умереног развоја требало да постане у сваком погледу високоразвијена земља, истиче Коркоделовић за Спутњик.
Спутњик