Напад на вернике у суфистичкој џамији је до сада најбруталнија ескалација насиља на Синају. Позадина насиља вуче корене из далеке прошлости, а поред верске има и друштвену димензију.
У тренутку када су верници у петак напуштали суфистичку џамију, терористи су активирали бомбу и том приликом убили 305, а ранили више од 120 људи. На оне који су покушали побегну су отворили ватру.
Одговорност за напад у Бир ал-Абеду, 40 километара јужно од главног града провинције Ал-Ариш, још нико није преузео. Медији наводе изјаву опуномоћеника египатског државног тужилаштва, који води истрагу, да су нападачи носили заставу џихадистичке организације „Исламска држава“ (ИС).
Египатске ваздужне снаге су реаговале нападима на Синај и том приликом бомбардовале наводна терористичка скровишта. Портпарол египатских снага безбедности Тамер ал-Рефаи је на својој званичној страници на Фејсбуку написао да је у нападима уништено неколико возила која су кориштена у нападу на џамију у Бир алАбеду.
Бедуини као грађани другог реда
Синај је дуги низ година место на којем џихадисти врше нападе. 2014. године су у самоубилачком нападу убијена 33 војника. Председник Абдел Фатах ел-Сиси је прогласио ванредно стање у том региону. У годинама које су уследиле, сукоб између војске и терориста се заоштрио и на обе стране је погинуо велики број људи.
Политиколог и новинар Асием ал-Дифраои каже да је главни узрок насиља на северном делу Синаја пре свега економска и културна ситуација.
„Бедуине све више посматрају као грађане другог реда. Они живе у веома тешким економским условима и често им се пребацује да су криминалци и кријумчари“, изјавио је Дифрои за ДЊ.
Он каже да бедуини не профитирају од богатстава на Синају као што су изворишта нафте или туризам.
Подсећање на израелску окупацију
Гинтер Мејер руководилац Центра за истраживање Арапског света на Универзитету у Мајнцу се бави социјалном географијом и још од 70-тих година се бави бедуинима на северу Синаја. Ситуација се од почетка арапског пролећа 2011. године веома погоршала. Међутим, та ситуација вуче корене из прошлости.
Мејер је изјавио за ДЊ да се старији бедуини сећају „златних времена“ израелске окупације, посебно након шестодневног рата 1967. године. Бедуини тада не профитирају само од израелских туриста него и од инфраструктурних побољшања, посебно у области медицинске неге и могућности запошљавања које им пружа војна управа.
„Бедуини такође зарађују и од послова који су им званично одобрени, а то је узгој дрога коју касније кријумчаре широм Египта.
Пораз политике
Асием ал-Дифраои каже да разлог за нападе милитантног ислама треба тражити у ширењу селефијске идеје која се на том подручју укоренила пре неколико деценија и која се радикализовала у правцу милитантног џихадизма.
Разлоге за такву радикализацију Мејер види пре свега у пропалим покушајима бедуина да артикулишу своје захтеве на политичком путу. Поред тога, од 1982. када се Израел повукао са Синаја, ситуација за бедуине се континуирано погоршава.
Од почетка изградње канала за наводњавање Ас-Салам 1997. Бедуини су изгубили плодне оранице. „Пројектом су досељеничким породицама припала подручја дуж делте Нила, а домаћим пешчана подруча на периферији“, каже Мејер и додаје: „Када се отпор радикализовао, египатска полиција је ухапсила велики број жена како би се полицији предали њихови мушкарци“.
Корени једне болести.
Скоро годину дана након свргавања са власти Мухамеда Мурсија, 2014 године, део бедуина се прикључује ИС од којег добијају оружје из Либије. Од тада, каже Мејер, насиље стално ескалира. Током сукоба, египатске снаге безбедности су бомардовале и насеља.
„Врхунац је било рушење више стотина кућа како би се направила тампон зона дуж Појаса Газе“, каже Мејер.
Како се супроставити терористичком насиљу на Синају? Асием ал-Дифраои каже да би војни одговор био контрапродуктиван. Египћани поново морају успоставити дијалог.
„Ел-Сисијева влада се такође мора вратити помирљивом курсу. Бринемо се само о симптомима, али не и о корену ове болести“, каже Дифраои.
Савез, који су бедуини склопили са ИС, води до тога да је насиље до сада углавном вршено над Коптима, египатским хришћанима. На мети терориста су се прошлог петка нашли и суфисти.
Исламисти и њих сматрају отпадницима свог тумачења сунитског ислама. Гинтер Мејер мисли да су џихадисти у петак на нишану имали и раднике који нису бедуини и из Салине, недалеко од места напада. То указује да џихадизам није само идеолошки него и социјални сукоб који се води најбруталнијим средствима.
Керстен Книп
Б92