Блискоисточно чудо руским рукама: о послератном решавању кризе у Сирији

Професор политичких наука на Универзитету у Каиру, члан Савета спољних послова Египта, експерт клуба „Валдај“ Нурхан ел Шеих о послертном решавању кризе у Сирији.

Президент РФ Владимир Путин и президент Сирии Башар Асад. Фото: © РИА Новости/Михаил Климентьев

Сви најновији догађаји у Сирији су заиста чудо. А пре две године изгледало је да га нико није ни очекивао – тада су терористи водили главну реч у земљи и читав Блиски Исток је био у озбиљној опасности.

Али у септембру 2015. године Русија се придружила решењу проблема. И ослободили Сирију од терора. Без помоћи руских војних служби безбедности и логистичке подршке, сиријска војска никада не би очистила 90% земље од бандита.

Већ сада милиони Сиријаца живе у миру. Пошто је план за мирно решење сада јасан, Русија може смањити своје војно присуство у Сирији.

Сирија и арапски свет са Русијом су сигурнији и имају стабилнију и просперитетнију будућност са њом, него без ње. И изгледа да ће Башар ел Асад остати главни играч политичке арене.

Разлог за то је промена у равнотежи моћи и успешности које је остварила сиријска војска уз подршку Москве.

Постоји још један разлог. Због разлика и стварне поделе између фракција сиријске опозиције, због чињенице да опозиција није у стању да да алтернативу Асаду, актуелни председник је и даље популаран међу становницима земље.

Логично је да се прво питање, које се мора одмах решити, односи на нови устав Сирије. После тога, биће могуће одржати председничке и парламентарне изборе. Истовремено ће почети и обнова економије опустошене ратом.

Све ове теме ће се поново појавити 28. новембра у Женевиа.

У складу са заједничком изјавом Владимира Путина и Доналда Трампа у Вијетнаму и резолуције 2254 Савета безбедности УН-а, постоје неки основни принципи који ма ће се водити политички процес у Сирији.

Најважнији од њих је секуларни карактер сиријске државе и интегритет територије. Неће бити ни поделе нити федерализма. У будућности неће бити простора за терористичке групе. Оне ће бити елиминисане.

Сиријске оружане групације имају прилику да се поново интегришу у друштво и предају оружје кроз Национални центар за помирење у Хмеимиму.

Сиријска политичка опозиција такође има прилику да конструктивно учествује у обликовању будућности земље. Њихов избор је или да граде модерну демократску државу, или да буду на маргинама.

Састанак Башара ел Асада са Владимиром Путином, претходио је трилатералном самиту председника Русије, Турске и Ирана о регулисању кризе у Сирији. Асад је, како је рекао, јасно ставио до знања да Москва не изражава само свој став, већ и положај сиријског председника. Дамаск верује Москви као праведном и лојалном савезника који у највећој мери узима у обзир сиријске интересе.

То што се дешава са опозицијом на „Ријадској платформи“ (њу постепено напуштају најекстремнији лидери), такође ствара позитивну атмосферу за Конгрес сиријског националног дијалога у Сочију.

Овај догађај је планиран у блиској будућности, иако се може одложити до коначног одређивања статуса сиријске опозиције како би се тачно утврдио круг оних који су заиста спремни да се укључе у процес за будућност Сирије.

Улога Русије у мирном решењ кризе у Сирији се неће смањивати. У ствари, Москва ће и даље бити главни савезник Дамаска.

Важно је јачати сиријску војску и развити одбрамбене способности како би се супротставила тероризму и претњама споља. Хитно питање је обнова Сирије.

Што се тиче осталих екстерних играча у смислу њиховог учешћа у послератним процесима – ту нје све тако јасно. На пример, Иран ће наставити да игра важну улогу у том погледу.

Међутим, положај Турске ће и даље одликовати неизвесности и сумње. Остаје сумња у САД и Запад у целини.

Међутим, ширење тероризма и претња по безбедности могу постати тешка лекција за њих. Надам се да ће је усвјити, како не би поновили грешке и како би престали да се играју са ватром терора. Јер тај пламен може да прогута све.