ПРЕСУДА ЗА СТВАРАЊЕ „ВЕЛИКЕ ХРВАТСКЕ“ Потврђен удружени злочиначки подухват са Туђманом на челу

У Хашком трибуналу, током изрицања коначне пресуде шесторици бивших лидера тзв. Херцег-Босне, потврђено је да је постојао удружени злочиначки подухват, на чијем челу је био Фрањо Туђман. Првостепеном пресудом лидери Хрвата у БиХ осуђени су на укупно 111 година затвора за злочине од 1992. до 1994. године у Херцеговини и средњој Босни.

У току изрицање пресуде утврђено је да је постојао удружени злочиначки подухват, чији је циљ био доминација Хрвата у тим деловима БиХ путем етничког чишћења муслиманске популације.

Жалбено веће Хашког трибунала одбило је, наиме, жалбу оптужених и потврдило закључак да је удружени злочиначки подухват „успоставио Фрањо Туђман и друге политичке вође са циљем успростављања ентитета у складу са старим границама Хрватске“.

https://srb.news-front.info/2017/11/29/video-zamalo-tucha-u-saboru-zbog-haga-i-pralkovog-samoubistva-uzhivo/

Тројица бивших лидера такозване Херцег – Босне су се жалили да су, као што је то наведено у првостепеној пресуди, Фрањо Туђман и други лидери имали за циљ да се оснују хрватски ентитет који би омогућио уједињење Хрвата, али Жалбено веће њихове приговоре није прихватило.

Потврђене су пресуде Јадранку Прлићу, који је првостепено осуђен на 25 година затвора, као и Бруну Стојићу који је добио казну од 20 година затвора. Казна је потврђена и Слободну Праљку, који је такође осуђен на 20 година затвора.

https://srb.news-front.info/2017/11/29/video-najnovija-vest-intsident-u-hagu-slobodan-pralak-popio-otrov-su-ene-prekinuto/

Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) осудио је 2013. године Јадранка Прлића, Бруну Стојића, Слободана Праљка, Миливоја Петковића, Валентина Ћорића и Берислава Пушића за учешће у удруженом злочиначком подухвату који је за циљ имао прогон и етничко чишћење с подручја тзв. Херцег-Босне, коју су хтели прикључити „Великој Хрватској“, према границама Бановине Хрватске из 1939. године.

https://srb.news-front.info/2017/11/29/najnovija-vest-preminuo-pralak/

Првостепене пресуде

Пресудом је Прлић, као најодговорнији у ланцу, осуђен на 25 година затвора, Стојић, Праљак и Петковић на по 20 година, Ћорић на 16, док је Пушићу изречена казна од десет година затвора за злочине у општинама Горњи Вакуф, Јабланица, Мостар, Љубушки, Столац, Чапљина и Вареш. Ћорић је проглашен кривим и за злочине у Прозору, почињене крајем 1992.

Првостепеном пресудом је утврђено да су високи званичници Хрватске – председник Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Шушак и генерал Јанко Бобетко… били учесници удруженог злочиначког подухвата над муслиманским становништвом на овом подручју.

Циљ свега тога је, према пресуди, било етничко чишћење простора Херцег-Босне и њено припајање или стварање нове хрватске републике на том простору.

Веће је већином гласова одлучило да је сукоб између ХВО-а и такозване Армије БиХ био међународни, јер су се војници регуларне Војске Хрватске борили заједно са припадницима ХВО-а.

Иако Хашки суд утврђује кривичну одговорност појединаца, а не држава, квалификације из првостепене пресуде негативно говоре о улози Хрватске и тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана у рату у БиХ.

Хрватска се два пута покушала укључити у поступак у својству пријатеља суда тврдећи да ће њени правни стручњаци и историчари оповргну тезе тужитиоца о удруженом злочиначком подухвату и суделовању хрватског државног и војног врха у томе. Суд је то оба пута одбио.

У Мостару транспарент: Они долазе – слобода
Многи представници удружења жртава са поручја Херцеговине данас присуствује изрицању правоснажне пресуде у случају „Прлић и остали“, док је у Мостар од јутрос облепљен плакатама, транспарентима у славу „шесторке“, пнегде су освануле и заставе тзв. Херцег Босне и фотографије Јадранка Прлића и осталих са поруком: „Они долазе – Фреедом (слобода)“.

Босански медији пишу да је интересовање медија за праћење овог догађаја у Хашком трибуналу далеко мањи од претходног изрицања пресуде бившем генералу ВРС Ратку Младићу.

Наводе и да је за извештавање са изрицања пресуде Прилићу и осталима акредитовано око 80 новинара, од којих је знатан број из Хрватске, БиХ и земаља окружења.

 

Извор