Право народа на самоопредељење је право на сопствени развој, и то је правни институт који најбоље поставља знак питања над међународним правом као облашћу права, рекао је Др Саша Бован, професор Правног факултета у Београду у свом говору на трибини „Право народа на самоопредељење као инструмент политичких игара“.
„Политички посматрано и кроз праксу како се спроводи, право народа на самоопредељење креће се између селективности, непринципиелности и лицемерја што доводи до драстичне политике двоструких стандарта“, сматра професор.
„Можемо да га посматрамо на два нивоа, у два аспекта: спољне и унутрашње право на самоопредељење“, додаје он, а као један од првих примера наводи отцепљење Финске од Шведске.
Говорио је злоуптреби мањинских права и Уставу 1974 године.
„Само хипотетички, замислите ситуацију да није дошло до рата на територији бивше Југославије. Да ли су имали Шиптари на Косову легитимно право да траже своју државу? Ви знате европске стандарте, постоје нека мањинска права, али ако ва мањинама дајете више права него што предвиђају међународни прописи, то не може да се врати“.