Специјални саветник Европске комисије (ЕК) за земље кандидате, посебно Западни Балкан, Франц Шаусбергер сматра да Хашки трибунал није успео да допринесе помирењу на простору бивше Југославије, већ да је допринео даљим поделама.
Некадашњи председник аустријске покрајине Салцбург, током дискусије на позив Аустријског друштва за спољну политику и УН у Бечу, истакао је да је Ратко Младић с правом осуђен на доживотну казну.
„Међутим треба узети у обзир да је Хашки трибинал некада успостављен како би допринео помирењу, а данас морамо спознати да у томе није успео. Српска страна осећа се неправедно третирано јер има утисак да ратни злочинци других страна нису доследно осуђивани. Насер Орић, на пример, је био неко кога је засигурно требало осудити, али је ослобођен. То је на српској страни изазвало неразумевање“, нагласио је Шаусбергер.
Аустријски историчар каже да му недостаје уравнотеженост у информисању и извештавању са Западног Балкана. Рекао је да се све стране на Западном Балкану осећају као жртве.
„Међутим, један убијени Србин није мање вредан од убијеног Хрвата или Албанца“, указао је Шаусбергер, председник института региона Европе (ИРЕ) додајући да недостаје уравнотеженост и то иако је уравнотежен став веома битан, јер се у западној Европи добија сервиран само једнострани став.
Подсетио је да је Хашки трибунал осудио Србе на 758 година затвора, Хрвате на 166, а Бошњаке на 41 годину протвора.
„И у овом подацима види се не баш уравнотежени третман различитих етничких група“, указао је Шаусбергер.
Он је истовремено похвалио реакције из Београда након пресуде изречене Младићу.
„Пре пар година би пресуда Младићу изазвала потпуно другачије реакције. Председник Александар Вучић реаговао је умерено и са погледом у будућност. И Милорад Додик би пре пар година много оштрије реаговао него данас. Доследни дијалог и доследност у разговорима са представницима Западног Балкана довеле су до тога да је постигнуто одређено смиривање“, објаснио је Шаусбергер.
До вербалних испада долази често, пре свега у Босни и Херцеговини, констатовао је Шаусбергер додајући да је у тој земљи предизборна кампања већ почела и да се одређене изјаве не смеју схватити озбиљно.
Такође је констатовао и да у свим земљама Западног Балкана влада „огромна корупција“, која иде од државног врха до „малог“ грађанина.
„Знам само за мали број политичара којима верујем и који нису умешани у корупцију“, рекао је он.
Указао је да је и слобода медија у свим земљама велики проблем, додајући да не постоји званична цензура, али се преко власничких односа одлучује шта се пише а шта не.
Додаје и да САД врше притисак како би све земље, поред ЕУ, приступиле и НАТО-у. „То не сматрам паметним, јер је код Срба Русија питање срца, а Европа разума“.
Поред тога указао је и на снажан утицај Саудијске Арабије и Турске у муслиманско доминантним земљама.
Шаусберг је подвукао да нема никакво разумевање за изјаву Бакира Изетбеговића да је његов отац председнику Турске Ердогану у аманет оставио Босну.
„То што су се Срби побунили је апсолутно оправдано“, нагласио је он.
„Ако Србија није стабилна, онда је цео регион у опасности“
Шаусбергер је, током дискусије такође истакао да је веома важно да је Србија стабилна, јер је то земља лидер у региону.
„Ако Србија није стабилна, онда је цео регион у опасности“, упозорио је он.
Према његовим речима, Србија је на добром путу ка ЕУ, и има добре шансе, са Црном Гором да до 2025. постане чланица Уније.
„Западни Балкан је део Европе и једном ће морати бити члан. Европска перспектива је битна, а Аустрија у томе мора имати водећу улогу“, сматра Шаусбергер.
Похвалио је председника Србије Александра Вучића за бројне храбре кораке, као и за покушај уравнотеженог односа према Русији, те додаје да је један велики проблем дијалог са Приштином, али на том пољу је предузео многе храбре кораке.
Рекао је да су на Косову водеће личности умешане „до коске“ у корупцију и криминал, да је Црна Гора на добром путу, у Македонији је, након интервенције европског комесара Јоханеса Хана дошло до избора, који су спречили даљу ескалацију, а у Босни је компликована државна структура крива за спорост и компликованост у доношењу одлука.
„За будућност је важно да се створи заједнички регионални економски простор са око 20 милиона становника. То би био корак од огромног значаја, тако и за припрему за чланство у ЕУ“, закључио је аустријски историчар.
Извор: Танјуг