Антић: Нема озбиљних алтернатива руском гасу

Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је да је, на данашњем састанку председника Србије Александра Вучића и председника Управног одбора „Гаспрома“ Алексеја Милера, Милер изнео чврсто уверавање да ће та компанија до краја марта донети инвестициону одлуку о проширењу гасног складишта Банатски двор.

фото Лола Ђорђевић

Истичући да је то добра вест за грађане Србије, Антић је прецизирао да је проширење тог гасног складишта могуће са садашњих 450 на 750 милиона кубних метара гаса, у првој фази, уз могућност проширења, како каже Антић, и до једног милиона.

„Данас смо имали разговоре који су од суштнског утицаја за будућност и бољи живот у Србији. Разговарали смо о снабдевању гаса, јер смо у протеклих неколико година, услед повећане економске активности у Србији, драматично повећали потрошњу гаса“, рекао је Антић.

Према његовим речима, потрошња гаса 2012. године била је 1,2 милијарде метра кубног гаса, а ове године, како је најавио, биће више од две милијарде, што, додаје Антић, намеће потребу да разговарамо о новим капацитетима гасно-транспортним системима.

„Уколико се буде развијао крак који је наставак ‘Турског тока’ кроз Бугарску ка централној Европи, Србија је без икаве дилема спремна да буде део тог пројекта. Ми смо спремни да радимо са нашим партнерима из Гаспрома на развоју тог пројекта“, истакао је Антић.

Министар је навео да ће председник Вучић о томе детаљно разговарати 19. децембра у Москви када ће се званично састати са председником Русије Владимиром Путином.

Антић је оценио да Србија, због нове економске политике која захтева нове количине гаса, већ дуго тражи алтернативе као што је интерконектор са Бугарском који треба да Србију доведе у контакт са Јужним гасним коридором, истакао је да овај регион нема озбиљних алтернатива руском гасу.

Министар је навео да Србија у овом тренутку има око три милијарде евра у различитим инвестиционим пројектима у енергетском сектору.

Како је истакао, близу две милијарде је уложено у Електропривреду Србије, а остатак у осталим енергетским компанијама – изградња нове термоелектране у Костолцу, модернизација рафинеријске прераде у НИС-у, изградња ТЕНТ у Панчеву, пројекти на гастрификацији и ветропарковима.

Новости