Руске власти се свим силама труде да спрече пад наталитета забележен у последњих годину-две. Тим поводом, руски председник Владимир Путин је позвао на „ресетовање“ демографске политике у земљи и предложио је низ мера које стимулишу наталитет.
Конкретно, он је предложио да се уведе родитељски додатак за прво дете, као и да се до краја 2021. године, прошири и продужи програм „материнског капитала“ који, осим значајне финансијске помоћи, породицама са двоје и више деце даје и бројне олакшице. Нове мере предвиђају и повлашћене хипотеке, разне субвенције и федералне и регионалне програме за помоћ.
Осим тога, биће повећан број региона у којима ће вишечлане породице добијати посебне накнаде, држава ће модернизовати и дечије поликлинике, а власти обећавају и да ће решити проблем редова приликом уписа деце у јаслице.
Од следеће године држава ће из буџета давати додатак у износу од најмање 10.500 рубаља месечно (више од 150 евра) за прво дете, до годину и по дана старости.
Ипак, једна од најважнијих мера за побољшање демографске ситуације у Русији остаје „матерински капитал“, који добијају сви родитељи са двоје и више деце. Право на „матерински капитал“ имају сви грађани Русије, без обзира на то да ли су биолошки родитељи или су дете усвојили.
Програм је покренут 2007. године и важи на територији целе Русије. Ради се о значајној суми новца. У време када је одлука донета, ова сума је износила око десет хиљада долара, док ове године, због пада рубље изазваног санкцијама, износи око 7.100 долара. Истина, постоје и одређена ограничења — новац се може добити тек када дете наврши три године и може се потрошити само у одређене сврхе. На пример, може се уложити у куповину стана, за побољшање стамбених услова. У време када је ова мера усвојена и док рубља није ослабила, у неким регионима Русије се за тај новац готово могао купити и стан.
Осим тога, „матерински капитал“ се може потрошити и на образовање деце и на социјалну адаптацију и интеграцију у друштво детета са инвалидитетом, а такође може се уплатити и за пензију мајке.
Међутим, новац се не може потрошити на, рецимо, куповину аутомобила, покривање дугова за потрошачке кредите и комуналне услуге.
Путин је, међутим, сада наложио да се прошири спектар намене, па ће бити дозвољено се он троши и на плаћање дадиља и негу деце, а осим тога средства ће бити доступна и у облику месечних исплата социјално угроженим породицама.
Откако је Путин 2007. године увео „матерински капитал“, тај програм је обухватио осам и по милиона руских породица. Статистике показују да Руси најчешће тај новац троше на побољшање животних услова. Више од пет милиона породица је новац потрошило управо у те сврхе.
Нешто мање од пола милиона људи новац је потрошило на образовање деце, а само 3.700 жена је поднело захтев да тај новац буде пребачен у пензиони фонд.
Путинове мере борци за права деце називају „револуционарним“, а експерти кажу да су оне правовремене, јер би, по прогнозама социолога, Русија наредних година могла да се суочи са озбиљним демографским проблемима.
Министар за економски развој Максим Орешкин упозорио је да се демографска ситуација погоршава и да би Русија у наредних пет-шест година могла да изгуби око 800.000 радно способних људи на годишњем нивоу.
О томе отворено говори и Путин. Он је рекао да се данас демографска ситуација у Русији поново погоршава и да је то било предвидиво ако се има у виду драматичан демографски пад деведесетих година. Тада се, због огромних проблема у привреди и социјалној сфери, просто нису родила деца која би сада имала потомство. Тадашњи пад наталитета може се мерити само са падом за време Другог светског рата.
Он је нагласио да је неопходно усвојити комплекс мера које ће стабилизовати ситуацију и које неће допустити да се број становника смањи у наредној деценији. За то је, како је рекао, потребан активан и доследан рад у свим правцима, и за смањење смртности и за стимулисање наталитета.
„Фактички, треба ресетовати нашу политику демографског развоја“, нагласио је Путин.
„За нас је јако битно да стимулишемо младе генерације да рађају децу, јер је њима често тешко да се одлуче на прво дете. А онда, када добију прво, углавном се не задржавају на томе, већ се одлучују и за друго, треће. Приходи грађана су нестабилни, а то посебно дотиче породице са децом, па је због тога јако добро што се уводи мера месечних додатака за прво дете, која заправо претходи ’материнском капиталу‘. Веома је важно и то што је та сума новца усклађена са потрошачком корпом детета“, каже за Спутњик Олга Савинска, предавач на Вишој школи економије и експерт Грађанске коморе града Москве.
Политиколог Игор Шатров сматра да је сада изузетно важно подстицати младе генерације на рађање, како би се избегао пад у „демографску јаму“.
„Мера је сазрела, стасало је ново поколење, које је рођено деведесетих година, а њих је мало. Ако те генерације не буду имале децу, имаћемо озбиљнију демографску јаму него што је она из које смо се недавно ишчупали. Мислим да стимулисање рађања првог детета није ништа мање важно од стимулисања рађања другог и трећег детета. Новчана помоћ државе ће скинути терет са младих родитеља. Нова Путинова мера требало би да делује као и претходна, која је помогла у исправљању демографске ситуације. Деведесете године су оставиле озбиљан ожиљак, јер у том периоду нисмо радили на наталитету. Данас постоји вера у будућност и подршка државе, а то је веома важно“, сматра Шатров.
Осим државног, своје програме за помоћ породицама са децом имају и руски региони. У Москви, рецимо, има око 130.000 породица са троје и више деце, које добијају социјалну подршку. Град им помаже на различите начине — даје им финансијску помоћ, попусте приликом плаћања комуналних услуга, бесплатне карте за све врсте градског саобраћаја (осим таксија), право на бесплатан паркинг, бесплатне улазнице за зоолошки врт, а по сниженим ценама могу набавити и карте за музеје, позоришта, концерте и друге културне и спортске догађаје.
Такође, тој деци је обезбеђен и бесплатан вртић, а приликом уписа имају приоритет. Занимљиво је и да један од родитеља има право на плату из градског буџета, ако реши да не даје децу у вртић, него их сам чува.
Московске породице са троје и више деце сваког месеца добијају и новац за куповину одеће и других потрепштина за децу, а посебан програм постоји и за такве породице са ниским примањима.
У оквиру тог програма, ове године ће бити подељено 65.500 сертификата на укупну суму од преко 130 милиона рубаља (око 2 милиона долара) за куповину одеће, обуће, играчака и других ствари.
Резултат такве градске политике је очигледан: за последњих седам година број породица са више деце се повећао за скоро два пута.
Спутњик
Оливера Икодиновић