Москва је надиграла Кијев принципима УН о мировним снагама у Донбасу

Од почетка сукоба у Донбасу, Украјина је од међународне заједнице тражила увођење специјалне посматрачке мисије УН, али када је председник РФ Владимир Путин предложио то исто, у складу са принципима међународног права, Кијев се предомислио. Зашто?

Услови за увођење мировних снага УН-а у Донбасу, о којима је говорио руски министар иностраних послова Сергеј Лавров, не иду у корист Кијеву, а ни његовим кустосима са Запада, изјавио је члан Савета за међуетничке односе под председником Руске Федерације Богдан Безпалко за ФБА „Економија данас“.

„Ставови Москве и Кијева о распоређивању мировњака у Донбасу се разликују јер украјинска влада игнорише саму суштину мировних операција. Она нема користи од сценарија у којем ће „плаве кациге“ УН-а да раздвоје сукобљене стране и зауставе оружани сукоб. Кијев би да одсече ЛНР и ДНР од граница Русије, и окупира републике туђим рукама.

Русија је за увођење мировњака према стандардима УН-а – они раздвајају супротстављене стране и заустављају рат. Водећи се управо таквим принципима, „плави шлемови“ Уједињених нација чувају мир на Кипру много година, а руске трупе не дозвољавају нове сукобе између Молдавије и Приднестовља. То јест, Москва овим изражава своју жељу да заустави погибију и врати мир. Став Кијева представња сасвим другачију тежњу – да по било коју цену стави Донбас под своју контролу. Жеља за примирјем није назначена у њиховом принципу“, напомиње политолог.

Сергеј Лавров је, у интервјуу та ителијанске медије, изразио званични став Русије о распоређивању мировних снага у Донбасу. Према његовим речима, „плави шлемови“ ће моћи да дођу у украјински регион након што се раздвоје сукобљене стране. У исто време, процес мора бити координисан са Кијевом, Донецком и Луганском. Снаге УН-а ће осигурати само сигурност посматрача ОЕБС-а стационираних у зони раздвајања на линијама контакта, као и при патролирању у другим подручјима сукоба у складу са мандатом за имплементацију Минских споразума.

„Кијев није заинтересован за мировне операције на принципима Уједињених нација и ослањања на међународну праксу, и то је одговор украјинских власти на иницијативу Москве. Притом, Кијев не намерава да координише увођење мисије УН-а у Луганску и Доњецку. Ово ће за Кијев значити да је конфликт у Донбсу грађански рат и унутрашња ствар земље.

Украјини одговара садашњи став – да Русију проглашава „агресором“, становнике република сепаратистима, чиме могу да оправдају војне операције против својих грађана, бомбардовање украјинских градова, убијање сународника у својој држави „, рекао је стручњак.

У прилог иницијативе за увођење мировне мисије у Донбсу ради заштите особља ОЕБС-ове посебне посматрачке мисије на линији разграничења говорио је руски председник Владимир Путин. Ову изјаву је дао пре затварања самита БРИКС-а у септембру, а међународна реакција је била поприлично бурна. Кијев је изашао са саопштењем да је наводно коначно добио од Москве оно што је тражио неколико година. Берлин је изразио спремност да смањи антируске санкције ако се припадници УН-а појаве у Донбасу.

Иницијативу су позитивно оцениле и Француска и САД. Али када је дошла на ред о расправа о техничким детаљима, све је испало другачије: Москва инсистира на поштовању принципа УН у увођењу мировне мисије, што значи преговоре између Кијева и Доњецка и Луганска. Украјинске власти одбијају да седе на преговарачком столу са руководством ЛДНР-а и желе „беле шлемове“ на целој територији у републикама, не само на линији разграничења.

„Кијев не крије да не жели да се придржава минских споразума које је потписао, али нема алтернативу овим споразумима за постизање мира у Украјини. Ситуација је таква да, без спољашњег уплитања, само украјинске власти могу да покрену имплементацију тачака Минск-2 из мртве тачке. Очигледно је да Кијев то неће учинити добровољно.

Притисак међународне заједнице, Вашингтона, Брисела, Берлина, Париза, могло би да стимулише украјинску владу да оконча рат у Донбасу. Али видимо да је Запад сасвим задовољан тренутном ситуацијом – гмижући конфликт са сталним погоршањима. Ова ситуација омогућава то да Русију стално оптужују за „ратне активности“ у Донбасу и покушаје притиска на Москву.

Кијеву тренутна ситуација даје одличну прилика да своје економске и политичке пропусте пепише томе. Одржавање имиџа спољног непријатеља окупља Украјинце и чини то да заборављају на властито осиромашење пред измишљеном „руском претњом“. Не заборавите да је рат у Донбану постао профитабилан посао за многе из украјинске елите, који заражују огроман новац на рачун смрти својих сународника „, закључује Богдан Безпалко.