Европска унија би требало више да се ангажује и „поспеши комуникацију“ да се српској јавности разјасни шта тачно ЕУ тражи што се тиче Косова и истакне да је фокус процеса приступања Србије „пуна нормализација“ односа, а не „нужно признавање“, наводи се у анализи Генералног директората за међународна питања ЕП.
Анализа која је недавно интерно прослеђена члановима ЕП, а у коју је Танјуг имао увид, не представља званичан став ЕП.
Како је Танјугу речено у ЕП, у питању је анализа која је начињена да би послужила као додатна информација парламентарцима приликом дебате о одређеним питањима.
У том документу, под називом „Сарадња Србије са Кином, ЕУ, Русијом и САД“, у препорукама ЕУ и ЕП констатује се да „јавност у Србији слабо разуме шта тачно ЕУ тражи кад је у питању Косово, укључујући и разграничење поимања „пуне нормализације“ од „признавања“.
„ЕУ би требало да тежи унапређењу комуникације да би се истакло да је процес приступања фокусиран на ‘потпуну нормализацију’ односа две стране, а не нужно признавање (иако би то могло да се појави у једном тренутку у будућности). Иако је то и даље за многе Србе горка пилула, то би могао бити довољан политички смоквин лист да се ублаже бриге око независности Косова“, пише у препорукама анализе.
У анализи се предлаже да би институције ЕУ требало да раде на побољшању свог имиџа и негативне перцепције ЕУ у српској јавности, промовишући европске вредности.
„ЕУ мора да се постара да не изгуби репутацију заштитника одређених принципа, као што су владавина права (независно правосуђе…), транспарентност, демократија“, каже се у анализи.
У анализи се препоручује да, са политичког становишта, ЕУ мора да покаже и одређено „политичко прилагођавање“ за Србију што се тиче Косова и других осетљивих питања.
„Нарочито се изузетно контроверзна питања, као што су санкције против Русије, морају пажљиво третирати“, наводи се у препорукама и истиче да би требало нагласити да се интереси Србије у региону подударају са интересима ЕУ (када је реч о регионалној стабилности, просперитету и прихватању европских вредности).
Препоручује се да се просечним грађанима Србије објасне напори ЕУ и њено ангажовање у Србији, да се ЕК укаже на значај изградње позитивне јавне слике ЕУ међу Србима, да се успостави специјални фонд ЕП за спровођење информативних кампања „у корист народа Европе“.
Такође се, између осталог, препоручује и одржавање јавних догађаја у Бриселу и Београду у сарадњи са различитим генералним директоратима Европске комисије, као и блиска сарадња са српским Министарством за европске интеграције и одборима Народне скупштине.