Американци су пустили у јавност „понуду“ да би они могли да посете центар у Нишу, а да Руси дођу у „Бондстил“, како би подметнули идеју да су и једно и друго војне базе, сматрају саговорници Спутњика.
Саветник бившег потпредседника САД Џозефа Бајдена, Мајкл Карпентер изјавио је да је сасвим у реду да амерички представници „вирну“ у центар у Нишу, и да не верује да ће тамо пронаћи нешто проблематично, али да исто тако Руси могу да дођу у „Бондстил“ и да, такође, неће наћи ништа занимљиво.
Зашто амерички званичник поново покушава да упореди неупоредиво, шта је функција ове погрешне паралеле у овом тренутку и шта суштински САД овим поручују Русији, али и Србији? Може ли, ипак, доћи до „размене гостију“?
Војни коментатор „Политике“ и сарадник „Спутњика“ Мирослав Лазански подсећа да су Американци недавно посетили Ниш. Он сматра да је изјава америчког званичника заправо још један покушај Американаца да од хуманитарног центра „направе“ војну базу. То је немогуће поредити, јер „Бондстил“ је чиста војна база, а хуманитарни центар у Нишу чак нема ни ограду. Они овим желе да доведу у заблуду и нашу јавност, каже Лазански за „Спутњик“.
„Ова прича је покушај спиновања како је то једнако — ето, ми отварамо ’Бондстил‘, а ви нама отворите Ниш. Па били сте, господо Американци, у Нишу, видели сте све што је требало да видите, све вам је показано. Ово је један врло суптилан спин који је пуштен да би се народ навукао на ту причу, ето, руска је војна база у Нишу, а ево и ’Бондстила‘. Није то исто“, каже Лазански.
Директорка Центра за проучавање савремене балканске кризе Јелена Гускова подсећа да Русија нема војну базу на Балкану и да досад није имала такве аспирације. Треба размишљати о циљу овакве изјаве америчког званичника, али не треба заборавити да је можда у суштини ове реторике страх, каже Гускова за Спутњик.
„Мислим да се овде ради о притисцима из САД, јер се они плаше да хуманитарни центар може да прерасте у војну базу. Али Американци очигледно полазе од себе и сопствене праксе. Русија се не бави таквим лукавствима. Ако Москва каже да је то база Министарства за ванредне ситуације, то је тако, и тако ће остати. Уколико би Русија желела да изгради војне базе, она ће то отворено рећи и неће тражити дозволу од САД“, каже Гускова.
Она такође сматра да се у овом случају пореди неупоредиво, јер „Бондстил“ јесте права војна база. „То место има и своју војну болницу, писту, постоје тенкодроми, све што је потребно војсци, а не хуманитарним радницима“, каже Гускова.
„Све наведено иде у прилог томе да је ’Бондстил‘ изграђен како би америчке снаге тамо дуго остале, и очигледно са јасним војним циљевима. У центру у Нишу се налази мали одред руских хуманитараца, а у ’Бондстилу‘ америчка војска. Зато, ако Американци желе да поново посете Центар, мислим да Руси не би имали ништа против, јер они тамо ништа не скривају и не баве се ’закулисним радњама‘“, каже Гускова.
Она додаје да је друга ствар што српска влада одуговлачи са потписивањем правних докумената који би регулисали присуство ове базе у Нишу, односно дипломатски статус запослених.
Америчка политика двоструких аршина и права јачег демонстрирана је и у делу изјаве Карпертнера о руском присуству на Балкану, које је, према његовим речима, „сасвим нормално и савршено прихватљиво“. Међутим, „руске власти, а нарочито обавештајна служба, покушавају да шире утицај на регион“, каже овај званичник и подсећа на дешавања у Црној Гори током изборног дана, алудирајући на учешће Русије у такозваном државном удару.
Мирослав Лазански сматра да реакције на овакве тврдње изостају јер Србија не жели да буде полигон, место где ће се Американци и Руси свађати. Не у Србији и не преко Србије, а изјаве о наводном мешању Русије у покушај државног удара у Црној Гори су „сељачке приче“, које није вредно коментарисати.
„Да ли је руско присуство на Балкану легално? Па наравно да јесте“, каже наш саговорник.
„Хајде да поставимо питање да ли је утицај Америке и његово ширење нешто што је прихватљиво, а ширење утицаја Русије није. Значи, Америка има право да има утицај на Балкану, а Русија нема. Па, извините, по којем то праву. Оно што ми настојимо као Србија јесте да се макнемо испод њиховог сукоба и да не будемо место где ће они ударати једни на друге, а ми да страдамо. Морамо да водимо врло пажљиво политику“, објашњава саговорник Спутњика.
Он додаје да бисмо, ако бисмо хтели апотекарски да вагамо, видели да Америка има десет пута веће могућности, пре свега кроз утицај медија. „Имају неколико новина које су у рукама западног капитала, неколико телевизија које су у рукама западног капитала, а нико Американцима не каже — ви имате ово, а ми само ово“, подсећа Лазански.
„Чак и ако гледате кроз број војних активности са НАТО-ом и са Русијом, видећете да је диспропорција присутна. Са Американцима и НАТО-ом има много више војних вежби него са руском страном. Дакле, Американцима једноставно смета било каква врста руске присутности овде. Следећа је степеница да нам броје сусрете попова, представника Руске и Српске православне цркве. И то ће вероватно једног дана да им смета“, закључује Лазански.
Представници америчке амбасаде посетили су летос, на позив домаћина, Руско-српски хуманитарни центар и после три дана се огласили реченицом да „нису видели ништа што указује на то да Русима у Нишу треба дипломатски статус“.
Стављајући себе у надређени положај, заборавили су да кажу да базу Хуманитарног центра није посетио хуманитарни радник, већ помоћник америчког војног изасланика, који је у њему могао да види и сними — баш све.
Спутњик