Зашто Европа не гледа благонаклоно на улагања са истока у нашу земљу. Од нас очекују одупирање економском и политичком утицају Пекинга.
Кинеске инвестиције у Србији и региону под лупом су и Брисела и Вашингтона, а Београд ће трпети све јаче притиске да се одупре и економском и политичком утицају Пекинга.
Најновија тачка спорења је пруга Београд – Будимпешта, у чију модернизацију Кина планира да уложи две милијарде долара, што је попалило бројне аларме у ЕУ, одакле најављују да ће читав процес морати да буде у складу са европским правилима.
Србија, за сада, има донекле лагоднију позицију, јер није земља чланица, већ кандидат, али и као таква има обавезу да испоштује одређене стандарде у вези са тендерском процедуром и транспарентношћу, кажу саговорници „Новости“.
Брисел је досад будно пратио све што смо радили на припреми реализације пројекта модернизације пруге Београд – Будимпешта и нису имали примедбе. Од Србије се такође очекује да буде „на линији“ спољне политике ЕУ и подржава декларације ЕУ које се односе на Кину, што је досад Београд одбијао.
Професорка на ФПН и директорка Института за европске студије Драгана Митровић напомиње за наш лист да у ЕУ има тумачења да Пекинг прави „кинески блок“ у оквиру Уније, да јачајући економско присуство у појединим државама, учвршћује своје позиције у Европи. Она наводи пример Грчке, Мађарске и Пољске, које су се уздржале од усвајања неких декларација ЕУ у којима се Кина осуђује.
Такође, Европска комисија има проблем јер је кинеска иницијатива одмах понудила 10 милијарди долара за инфраструктурне пројекте, а услови за коришћење зајмова су да земља корисник да државне гаранције. То по правилима пословања у ЕУ није могуће, и само су нечланице могле да користе зајмове.
„За Србију нису обавезујућа правила која важе за чланице, као што јој, нажалост, нису доступни ни бројни, изузетно повољни фондови за изградњу инфраструктуре. Бојазан ЕУ је да ће ово ново задуживање додатно дестабилизовати нашу макроекономску и платнобилансну ситуацију, као и да креира додатни простор за корупцију због одсуства транспарентности. Наравно, Србија трпи одређене политичке притиске и трпеће их све више са растом кинеског економског и на њега ослоњеног политичког присуства, јер се ни Бриселу ни Вашингтону не допада ширење кинеског утицаја у Европи, нити „алтернативних“ опција које нуди региону Балкана“, објашњава проф. Митровић.
Игор Новаковић, из ISAC фонда, за „Новости“, објашњава да ће се од Србије очекивати да у сарадњи са Кином не злоупотребљава оне повластице које има као земља кандидат за ЕУ:
„Унија за сада има позитиван приступ према кинеским инвестицијама, али стално шаље и упозорења да та улагања морају бити по европским правилима“.
ДНЕВНИ ОБРТ 1,5 МИЛИЈАРДИ ЕВРА
Европска унија тренутно је највећи економски партнер Кине, док је Кина на другом месту у ЕУ, иза САД.
Дневно се између Кине и ЕУ обрне милијарду и по евра. Прошле године, ЕУ је из Кине увезла робу у вредности од 345 милијарди евра, а извезла у висини од 170 милијарди.
Пекинг је 2016. постао први комерцијални партнер најјаче европске економске силе, Немачке, која је из Кине увезла робу у вредности од 94 милијарде евра, а извезла за 76 милијарди.
(Г. Ч.)/ Новости