После самоубиства Слободана Праљка у Хагу, немачка штампа пише о улози осуђене шесторке и о самом Трибуналу. Многи сматрају да се Праљак инсценирао као мученик.
„Хрватска жали – за ратним злочинцем“, пише Шпигел онлајн у тексту поводом самоубиства Слободана Праљка.
У тексту је описано како је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић прекинула своју посету Исланду и вратила се у Хрватску када је сазнала за Праљково самоубиство, те како је у хрватском парламенту одржан минут ћутања за Праљка „и све жртве рата“.
Осим тога, да су „многи хрватски медији писали о храбром командиру са три дипломе“, те да је у неким публикацијама које су познате као критичне придев „споран“ био отприлике најоштрији када је реч о Праљку.
„Но, истина гласи: Слободан Праљак је био ратни злочинац. Као привремени шеф генералштаба армије босанских Хрвата у рату у Босни знао је за масакре, убиства и прогоне. Био је и један од главних починилаца ‘удруженог злочиначког подухвата’ са циљем да се део Босне и Херцеговине етнички очисти и припоји Хрватској – подухвата којим је заповедао тадашњи хрватски председик Фрањо Туђман“, наводи се у тексту.
Шпигел онлајн наводи да је „Праљак био једна од многих на сумњив начин бљештавих фигура ратова у бившој Југославији“.
„Син високог функционера југословенске тајне службе студирао је електротехнику, филозофију и позоришну режију и дуго је радио као режисер. Када је 1991. почео рат, пријавио се као добровољац и брзо направио каријеру у хрватској армији те армији босанских Хрвата“, пише Шпигел онлај.
У тексту пише и да је по његовој наредби 9. новембра 1993. уништен светски познат Стари мост у Мостару, који је на Балкану био симбол мирног суживота вера и националности.
„Када је против њега подигнута оптужница због ратних злочина, добровољно се предао Хашком суду 2004. и одтада је у затвору. У затворској јединици у Схевенингену написао је 18 књига и радио на својој улози хероја и патриоте“, пише у тексту.
„Пресудом Хашког суда Хрватска је заправо због улоге Туђмана проглашена за агресора. Али, то је у супротности са једним од најсветијих закона хрватске државе према којем је хрватска нација била искључива жртва југословенско-српсог нападачког рата“, пише, између осталог, Шпигел онлајн.
Лист Моргенпост о Праљку пише да је „очигледно хтео да се стилизује као жртва правосуђа и мученик“.
Понашање Праљка „показује колико су мало међу многим југоисточним Европљанима присутни увиђавност, самокритика и признање чињеница када је реч о ратовима у Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову. Пресуда је историјски од великог значаја. Она потврђује мешање политичког вођства у Загребу, на пример, преминулог председника Фрање Туђмана, у рат у суседној Босни и Херцеговини“, наводи се у тексту.
Званична Хрватска и данас тврди да није била умешана у рат у Босни и Херцеговини. Тако је хрватска председница пре изрицања пресуде изјавила да се нада да ће босански Хрвати бити пуштени на слободу. У прошлости је Грабар Китаровић већ хвалила улогу Праљка и његових „тековина“ у рату, пишу немачки медији.
Танјуг/РТС