Зближавање Русије, Кине и Ирана подсетило је бившег америчког министра војне морнарице Џона Лемана на савез који су закључили Немачка, Јапан и Италија пред Други светски рат. Највећу опасност за Америку не представља, међутим, „нова група непријатеља“, него застарело наоружање и смањени одбрамбени буџет.
У интервјуу за „Ејжа тајмс“ бивши министар Војно-морнаричких снага САД изјавио је да све ближа сарадња Кине, Русије и Ирана прети Америци „новим Перл Харбором“.
„Кина, Русија и Иран изводе заједничке вежбе морнарице и размењују противваздушну и противподморничку технологију. Чак и не морају обавезно да ступају у савез. Они разумеју да, уколико ускладе своје пројекте, могу толико да развуку зоне у којима ће Америка морати да им се супротставља, да ми једноставно нећемо моћи стим да изађемо на крај. Таква опасност постоји већ сада“, објаснио је Леман.
Бивши министар упоређује садашње зближавање Кине, Русије и Ирана с Берлинским пактом који су закључили Немачка, Јапан и Италија 1940. године. Главна опасност, међутим, није у овом потенцијалном савезу, него у превише спором процесу модернизације америчког наоружања и смањивању одбрамбеног буџета.
Леман, ипак, наглашава да је све те проблеме могуће решити: „Потребни су нам само исправно руковођење и жеља“.
„Ејжа тајмс“ подсећа да је Леман био министар војне морнарице у администрацији председника Роналда Регана од 1981. до 1987. године. Управо је у његово време створена импозантна флота од 600 бродова. Америчка флота данас нема ни 300 бродова.
Према Лемановом мишљењу, прошлост се понавља када је реч о сукобу САД И „нове групе непријатеља“:
„Ако се сетите како је настао Тројни пакт пред Други светски рат, видећете да се сада дешава исто то. Русија, Кина и Иран делују по тајном договору“, уверен је Леман.
Америка мора под хитно да разради и испоручи нове системе наоружања својој армији. Ипак, постојећи бирократски систем толико отеже тај процес, да у моменту када наоружање буде испоручивано, оно већ може да буде застарело, сматра Леман.
То посебно важи за напредно оружје које користи дигиталну технологију. Цео циклус од пројектовања до увођења у употребу може да траје више од 22 године, док је у Кини или Русији за то потребно свега шест или седам година.
„Све је веома озбиљно. Али ако не решимо макар део ових проблема, пред нама ће се појавити већа опасност од понављања инцидента с Перл Харбором“, изјавио је бивши министар.
Спутњик