Ово је сраман интервју који је натерао Гујона да реагује

Ја сам слободан да говорим о свему, и о мојим политичким ставовима: данашњим, јучерашњим, о Србији, о Француској. Што се тиче покрета који помињете, он више не постоји.

 
За мене нема поделе и није ми битно ко је каквог политичког мишљења јер је наш циљ да помогнемо људима на Косову. Мислим да нико, без обзира на то какво му је политичко опредељење, не може да буде против онога што ми радимо – покушао је да објасни највећи хуманитарац у Србији, Арно Гујон, гостујући у емисији „Нови дан“ на Н1.
Мада, можда је боље рећи да је покушао да се одбрани, с обзиром на то каква му је питања постављала водитељка Марија Антић. Она је до краја емисије покушавала да Гујона представи као ултрадесничара, малтене као фашисту.

Француски блок идентитараца, за оне који не знају, не декларише се ни као леви, ни као десни, али идентитарци са екстремном десницом имају исламофобичне ставове, као и дискриминишуће ставове према ЛГБТ популацији, оптуживали су их и за ксенофобију. Зар студенти Факултета политичких наука, којима ћете држати предавање, немају права да знају каквих је политичких ставова човек који им прича о хуманости у 21. веку?

Међутим, водитељка је била упорна у намери да истера на чистац да ли је Арно Гујон и даље идентитарац, па се у наредном питању потрудила да објасни шта то тачно значи.

– Ја сам слободан да говорим о свему, и о мојим политичким ставовима: данашњим, јучерашњим, о Србији, о Француској. Што се тиче покрета који помињете, он више не постоји. Он је постојао у Француској неколико година, а ја сам био његов члан 6 месеци, од 2010. до 2011. године. То је био мој начин да подржим неке идеје које имам. Наравно, имам право да се развијам и мењам, као и свако други – рекао је Гујон.

Оно што сте рекли у вези са њиховим ставовима није тачно. Они су, чини ми се, организовали неке скупове баш са ЛГБТ особама у вези са неким стварима. Нажалост, многи у Француској имају исламофобичне ставове и то су људи који су се залагали за разарање Либије, Ирака, Авганистана. Ја сам лично против тога и док сам живео у Француској, учествовао сам у демонстацијама против рата у Либији. Али, и тад су медији били за разарања, као што су били за разарање Југославије. Били су за рат, а ми против рата – додао је Француз.

Наком терористичког напада у Паризу, Арно је у српским медијима говорио о томе.

Било ми је јако тешко јер сам познавао једно дете које је тада убијено. Али сам се увек трудио да разликујем екстремни исламизам од осталих муслимана. Сви знамо да они који подржавају терористичке групе на Блиском истоку, они су највише против ислама – објаснио је у свом одговору.

„На терет“ му је даље стављено што је учествовао у Видовданском маршу 2009. године, јер га је тада, наводно, организовао СНП 1389.

ВИДОВДАНСКИ МАРШ НЕВЕРОВАТНО ИСКУСТВО

– Видовдански марш је био невероватно искуство за мене као младог Француза. Тада сам почињао да учим српски и на сајту видовданскимарс.орг, који нема никакве везе ни са једним покретом, видео сам да млади Срби из Београда иду пешке до Газиместана и питао сам да ли могу ја као Француз да се прикључим. Прихватили су ме и када сам стигао, дочекала ме је једна група младих људи, верници. А људи из СНП 1389 су били у другој групи и то нема везе са Видовданским маршом – рекао је Арно.

Марија Антић га је потом питала да ли зна да је тај покрет на свој сајт поставио његове говоре и слике.

Не, не знам, али многи сајтови објављују то. Па и Н1 је објавио моју слику у вези са данашњим гостовањем. Многи ме подржавају, што ми је драго. За мене нема поделе, битно је да се људи окупљају око једног доброг циља, а то је да се помогне људима у енклавама на Косову и Метохији – одговорио је.

Према речима Игора Божића, извршног продуцента ТВ Н1, ако снимак гостовања Арноа Гујона још није на сајту Н1, врло брзо ће бити.

– Ми немамо никакав проблем с тим, то је инсинуација, ако снимак није већ на сајту врло брзо ће бити објављен – рекао је Божић и напоменуо да није видео шта је Француз објавио на Твитеру о гостовању на телевизији Н1

40 КОНВОЈА ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ

Подсећамо, последњих 13 година, захваљујући њему, на Косово је стигло 40 конвоја хуманитарне помоћи у вредности од преко 5 милион евра. Кроз директне инвестиције, уложено је 1.2 милиона евра у обнову 24 школе, обнову болница, цркава и манастира.

У овом тренутку, на Косову обнавља 4 школе, а гради и велику фарму како би људи могли да живе од свог рада, а не од хуманитарне помоћи.

Извор: Телеграф.рс