Наша земља је натопљена крвљу предака који су животом бранили слободу коју данас имамо, а од нас зависи хоћемо ли бити њихови достојни потомци. Од нас зависи да ли ће се и будуће генерације сећати нас.
Поводом 4 децембра, дана када је далеке 1912 потписано примирје у Првом балканском рату, а око 400.000 бораца Војске Краљевине Србије проглашено „старим ратницима“ (ветеранима), јучерашњи дан је проглашен за Дан Ветерана.
Немали је број крајпуташа, као и гробља на којима почивају кости знаних и незнаних јунака, ратника за које одбрана отаџбине није имала цену.
Они су, не питајући да ли треба, платили ону највећу- цену живота.
На нама је да ту цену поштујемо, да је се сећамо и никада не заборавимо.
Да о њој причамо будућим поколењима, да их учимо да буду достојни синови и кћери својих предака. Да се тих истих предака, тих сељака са једне мале, али храбре земље на брдовитом балкану са поносом сећају.
То је најмање што можемо учинити.
Лола Ђорђевић