Француз по рођењу, а Србин по опредељењу, овај велики хуманитарац је свој живот посветио људима који живе далеко од његовог родног Гренобла – Србима на Косову и Метохији.
Након погрома који се догодио над неалбанским становништвом марта 2004. он је решио да се запути ка Србији и да се лично увери у то шта се заиста догодило тих мрачних дана у сред Европе. Да се увери у оно што ће само десет година касније чинити Исламска држава на Блиском истоку. Био је сведок рушења и паљења српске и светске средњевековне културне баштине. Увидео је тежак положај српског становништва па је решио да оснује сопствену фондацију под именом ,,Солидарност за Косово“ која је до сада угроженом српском становништву донирала преко 5 милиона евра хуманитарне помоћи.
Арно Гујон је одржао предавање на тему – Хуманост у 21. веку, у амфитеатру Факултета политичких наука у Београду. Током предавања промовисана је и његова књига ,,Сви моји путеви воде ка Србији“.
На самом почетку предавања Арно је прокоментарисао медијску кампању у вези његовог хуманитарног рада и некадашње политичке активности у Француској.
О Косову и Метохији скоро да није било речи, каже Арно о гостовању на телевизији N1. Говорили су о неким темама које немају везе са овим што радимо, које немају никакве везе хуманитарним радом. И онда ми је било јасно да је све то било планирано унапред и да је оно што им је сметало заправо да говорим о хуманитарној ситуацији у енклавима која је катастрофална, и о којој скоро не говоре. А не о томо шта сам ја као 20-годишњи Француз мислио тада, пре скоро 10 година, шта сам мислио тада о тадашњој француској политичкој ситуацији. Пазите: МИСЛИО, не радио, мислио.
Оно што ме одређује као човека то није оно што сам мислио кад сам био студент у Француској. Оно што ме одређује као човека то су моја дела, то је оно што радим већ 13 година на Косову и Метохији, то је оно што ће остати за мном. И то је заправо постало и смисао мог живота.
Арно Гујон је одговорио на више питања о хуманитарној ситуацији у јужној српској покрајини, о раду своје организације, о првим доласцима на Косово и Метохију и о најосетљивијим тренуцима свог боравка на тим просторима.
Додао је да се е баве само испоруком хуманитарне помоћи, већ и информативним радом. Показују истину о новијој историји и садашњој ситуацији на Космету, говоре истину са лица места француској и европској јавности. Недавно је документарни филм о Србима на Косову и Метохији приказан на француској телевизији, што није било могуће још пре 10 година.
Одговарајући на главно питање те трибине – Да ли постоји хуманост у 21. веку? – рекао је:
Мислим да има наде за хуманост у 21. веку, да нам не фали емпатије. Мислим да је на нама да покажемо емпатију и да у складу са њом радимо.
Није само важно осећати емпатију. Важно је да претворимо ту емпатију у конкретне акције.
Након предавања уследио хуманитарни концерт посвећен јужној српској покрајини, а истовремено је прикупљана новчана помоћ за Србе са Косова и Метохије.
Оксана Сазонова
Сниматељ Борислав Станојевић