Име Арчибалда Рајса поново се помиње у српској јавности. Наравно, главни разлог томе је серија „Сенке над Балканом“ у којој доктор Рајс (Никола Ристановски) покушава да помогне инспекторима у решавању низа загонетака.
Др Рудолф Арчибад Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништом током Првог светског рата. Својим извештајима је нарушавао светску пропаганду о Србима као о дивљацима. Са српском војском је прешао Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у Београд 1914. године.
Пожелео је да његово срце почива на Kајмакчалану, „најопаснијем врху српских земаља, близу другова који су страдали за слободу своје отаџбине“. Последња жеља му је обезбедила пут у незаборав. Овим гестом доктор Арчибалд Рајс је показао колика је била његова љубав према Србији, српској земљи и српском народу, показао је колико је био великодушан, моралан и човек одан истини и правди.
Његово посмртно завештање Србима је рукопис „Чујте Срби“. Ова књига је завршена 1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана у великом тиражу и дељена бесплатно. И након готово читавог века, цитати превише осликавају карактер нашег народа да вам се чини као да је написана „малопре“. Арчибалд Рајс је српски народ доживљавао као пријатељски те је његова критика нашег друштва нешто што морамо увек имати на памети.
Овако је говорио о нама:
1. Народ вам је родољубив. Не знам ни за један народ у којем легендарни национални јунаци толико живе у народној души као код вас.
2. Нисте велики радници. Често одлажете за сутра, чак и за прекосутра оно што бисте могли да урадите данас. Последица је да се то, често, никада и не уради.
3. Попови вам нису били нити јесу црквени људи, већ ватрени родољуби са свим врлинама и манама вашег народа.
4. Данашња омладина ће вам одлучно рећи да нипошто не жели да гине, јер јој то ништа не доноси. Зна она из искуства, гледала је то својим очима, и како они који су се жртвовали, код вас, у вашој модерној Србији, добијају само ногом позади.
5. Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у том ђубрету које се на њој наталожило, нарочито после рата. Нација која је, попут ваше, одолела вековном ропству, која се повукла преко Албаније и која је, изгнана из своје земље, али не и поражена, успела да се врати на своја огњишта као победник – не допушта да је пођарми шака себичних и подмитљивих политичара, гнусних шићарџија, презира достојних забушаната и злочинских профитера и зеленаша.
6. Уместо да делује позитивно, ваша интелигенција је деловала негативно. Уместо да гради, она је разграђивала. Она је жариште трулежи и искварености, од чега толико трпите. Ако јој допустите да настави, земља вам је изгубљена. Ваш народ је велики љубитељ политичких или боље речено, страначких вођа.
7. Ваш човек из народа, сељак, неискварен утицајем професионалних политичара, није подмитљив. „Интелигенција“ вам то јесте, и то од најситнијег чиновника са или без дипломе, до министра. „Интелигенција“ Србије скоро ништа није учинила за своју земљу и једина јој је брига била да своје драгоцене чланове склони на сигурно.
8. ‘Отмено друштво’ не дозвољава неком свом члану да се издигне изнад просека. Свим средствима настоји да препречи пут ономе ко се осмели и пожели да иступи из његових редова.
9. Дух Kосова, Kарађорђа, Kуманова и Kајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство!
10. Најбољи начин да брзо постанеш богат јесте да постанеш министар.
Извор: Ноизз