Трибунал одлази у историју, али његово наслеђе остаје. Питање је да ли је испунио сврху? Статистички преглед његових одлука појачава наш утисак да је примењивао селективну правду. Тај суд несумњиво је био вођен ванправним мотивима и пропустио је да суштински допринесе помирењу у региону.
Ово је поручила министарка правде Нела Кубуровић говорећи јуче на седници СБ, где се расправљало о последњем извешатају о раду Трибунала, који се затвара крајем године.
Како је Кубуровићева нагласила, пред Трибуналом је оптужена 161 особа. Убедљива већина, чак 109 су Срби, 33 Хрвати, 10 Бошњаци, 7 Албанци и 2 су Македонци. Правноснажно су окончани поступци против 156 особа, а од укупног броја правноснажно осуђених 70 одсто су Срби, Хрвата је 19 одсто, Бошњака шест и Албанаца свега два одсто.
Ови подаци сведоче о селективном поступању Трибунала у Хагу – подвукла је српска министарка. – По завршетку сукоба деведесетих у Србији је било 330.000 српских избеглица из Хрватске, 266.000 из БиХ и 287.000 интерно расељених са КиМ. Како је тако мали број људи одговарао за стотине хиљада прогнаних и убијених Срба? Да ли смо у праву, ако закључимо да је српска жртва била мање важна за Хашки трибунал?
Министарка правде је казала да селективно гоњење представља легитимно правно питање:
Тринаестогодишњи процес против Војислава Шешеља, који је окончан неправноснажном ослобађајућом пресудом, представља мрљу у раду овог суда.
Министарка је указала да Трибунал није уочио две битне чињенице: – да је на прослави прве годишњице независности Хрватске, 1992. Фрањо Туђман јавно признао да је рат могао бити избегнут, али да он то није желео. И да је Алија Изетбеговић повукао потпис са Кутиљеревог плана 1992. Тиме је пропуштена прилика да се спречи грађански рат у БиХ.
Она је подсетила на то да је Србија након ратова имала приближно милион избеглица из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова и Метохије.
Према њеним речима, у поступцима пред Трибуналом оптужено је укупно 161 лице, од којих је њих 109 српске националности, 33 хрватске, 10 бошњачке, седам албанске и два лица македонске националности, док су правноснажно окончани поступци против 156 лица.
Од укупног броја правноснажно осуђених лица 70 одсто је осуђених Срба, Хрвата 19 одсто, Бошњака шест одсто и Албанаца свега одсто, указала је Кубуровић и оценила да ови подаци сведоче о селективном поступању Трибунала, нарочито када се има у виду мандат суда у утврђивању пуне истине о оружаним сукобима у бившој Југославији и помирењу.
Такође, како је додала, у извештају Комесара за избеглице и УНХЦР-а наводи се да је по завршетку сукоба из 1990-их у Србији било 330.000 српских избеглица из Хрватске, 266.000 из Босне и Херцеговине и 287.000 лица интерно расељених са Космета, након бомбардовања СР Југославије 1999. године.
Због тога је тешко разумети како је утврђен тако мали број одговорних лица за стотине хиљада прогнаних и убијених Срба, док су са друге само Србима досуђиване доживотне казне затвора, чак у пет случајева, подвукла је Кубуровић.
Да ли смо у праву ако закључимо да је српска жртва била мање важна за Хашки трибунал, упитала је она, наглашавајући да та чињеница остаје тема за разматрање и будуће оцене о раду Трибинала, укључујући и оцену историје.
Кубуровић је чланицама Савета безбедности скренула пажњу на иницијативу Србије да осуђена лица пред Трибуналом служе казне затвора у земљама порекла, указујући на становиште наше државе да је тешко постићи сврху кажњавања и ресоцијализацију у случајевима када осуђене особе служе казну затвора у далеким земљама.
У државама у којима издржавају казну, како је објаснила, није им омогућено споразумевање на матерњем језику, нити имају прилику за сусрет са породицама или са блиским особама.
Србија је спремна да пружи све гаранције да би, у случају упућивања осуђених да наставе издржавање казне у Србији, мере безбедности биле у потпуности осигуране, нагласила је она и напоменула да наша земља прихвата међународни надзор над извршењем наведених санкција.
Кубуровић је, говорећи о сарадњи Србије са Хашким трибуналом, подсетила на то да је ефикасним и неселективним процесуирањем и кривичним гоњењем ратних злочина Србија показала спремност да се казне починиоци најтежих кривичних дела кршења међународног хуманитарног права, без обзира на њихову националну припадност.
Тиме је Србија доказала посвећеност борби против некажњивости, која се јасно види кроз укупан број и ранг оптужених који су процесуирани пред овим судом, навела је министарка правде.
Према њеним речима, наша земља је изручила Трибуналу 45 од укупно 46 оптужених лица чије се изручење захтевало, с обзиром на то да је један оптужени извршио самоубиство пре него што је могао бити изручен Трибуналу.
То је несумњив знак да је Србија сарађивала са Хашким трибуналом на свеобухватан начин и нисам сигурна да се исто може рећи за било коју другу државу, подвукла је Кубуровић.
Она је нагласила да ће Србија наставити да процесуира ратне злочине, те да исто очекује и од других земаља у региону.
Унапређење националног правосудног система у складу са смерницама које су, између осталог, дефинисане и Националном стратегијом за процесуирање ратних злочина, усвојеном 2016. године, остаје један од приоритета Србије, поручила је министарка.
Такође, како је подсетила, Влада Србије је основала Механизам за праћење имплементације те стратегије, којим руководе министар правде и Тужилац за ратне злочине, уз оцену да ће овај механизам допринети ефикасности прогона свих лица одговорних за ратне злочине.
Извор: Влада Србије/ Новости