Договору о томе где је граница између Србије и БиХ и понуди Београда како да се ово питање скине са дневног реда, на путу се испречила ускостраначка рачуница бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића.
Иако је било планирано да се до краја ове године разјасни коме припадају спорне тачке на међудржавној линији, после прекјучерашњег састанка у Београду две државне делегације, на коме је Изетбеговић „минирао“ сваки знак добре воље домаћина, ни одлазак на арбитражу није искључена опција. Јер, ако се до међе не дође дијалогом, цртаће је међународни судови.
Српска страна, наиме, предлаже да се код општина Прибој и Рудо, где пруга Београд – Бар у дужини од 12 километара пролази кроз БиХ, спорне територије размене „метар за метар квадратни“.
Општина Прибој је раздвојена територијом БиХ, па путеви који спајају поједина села из ове општине пролазе преко друге државе, односно општине Рудо. Због тога је идеја да територија око пруге у потпуности припадне Србији, а да БиХ заузврат добије исту површину тамо где њој одговара.
Друга спорна тачка су хидроелектране „Зворник“ и „Бајина Башта“ на Дрини, које је изградила Електропривреда Србије.
Ови објекти припадају Србији, али их пресеца гранична линија која води речним коритом. Ту је српска страна предложила да се нашој земљи омогући право међународне службености на 14 и 19 хектара у наредних 99 година.
То значи да би две земље потписале уговор по коме би, условно речено, та територија била под дугорочним закупом од стране Србије, уз надокнаду званичном Сарајеву. Осим овога, још нема решења куда ће ићи ауто-пут Београд – Сарајево, као ни око моста Љубовија – Братунац.
Шеф посланичке групе СНС Александар Мартиновић изјавио је да му се чини да је Изетбеговић дошао у Београд са намером да се не договори ни о једном питању, а пре свега о питању разграничења двеју држава.
Не постоји довољно спремности са бошњачке стране, са стране Изетбеговића да се нормализују односи између БиХ и Србије. Било би тужно да се све то припише предизборној реторици јер то значи да се он игра миром и стабилношћу БиХ и Западног Балкана.
Међутим, потпредседник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић каже нам да Изетбеговић не жели добре односе и сарадњу са Србима и Србијом, и да му никакав договор није у интересу баш због тога што калкулише политичком подршком својих бирача и то оних екстремнијих, који су му сигурни, стабилни и верни.
Општи избори у БиХ, подсетимо, следе наредне године.
Изетбеговић води политику нестабилности, а у предлогу Вучића за разграничење са БиХ нема ништа спорно. Изетбеговић је неозбиљан за било какве разговоре и зато ако хоћете нешто да разорите, само зовите Бакира. Зато мислим да ће договори о разграничењу нажалост морати да сачекају да Бошњаци изаберу неку разумнију особу.
О Изетбеговићевом гафу на конференцији за медије у Београду, када се мимо протокола „угурао“ у говорнике са другачијом поруком од председавајућег Драгана Човића, политички аналитичар из РС Радомир Нешковић каже, за „Новости“, да је то неуставно.
Председништво БиХ је орган за вођење спољне политике. Тројица чланова из редова три народа појединачно нису ништа, а заједно представљају шефа државе. Ако имају различите ставове о неком питању, не смеју да их исказују када су у посети неком шефу државе или га примају, јер онда тај саговорник не зна шта је став БиХ. У посете не би смели да иду док се не усагласе. Обавезујуће је да у другој држави износе само јединствени став. А, ако га немају, онда треба да ћуте.
Новости