Био бих најзадовољнији кад бисмо од Руса добили системе „Панцир“ и „Бук-М2“, пре свега зато што је „Бук-М2“ компатибилан са нашим системом „Куб“, тако бисмо имали солидан ПВО на одређене, средње даљине. Систем С-300 у старим верзијама се више не производи, али ако бисмо већ бирали неки нови, препорука је С-2500, каже Мирослав Лазански.
Уочи посете Москви од 18. до 20. децембра, председник Александар Вучић најавио је да ће наша земља од Русије купити шест хеликоптера и систем противваздушне одбране.
Председник је прошле недеље најавио и разговоре о куповини „мигова“ и система ПВО из Белорусије. План је да Србија у наредне две године поврати ескадрилу која ће имати најмање 14 ловаца, али и да издвоји озбиљан новац за заштиту неба и са земље.
Медији спекулишу да ће Србија пазарити један од најефикаснијих и најпознатијих система, С-300. Војни коментатор „Политике“ и сарадник „Спутњика“ Мирослав Лазански подсећа да варијанте тог система поседују Бугарска и Грчка и да би куповина морала да буде нешто „модернија“ од онога што већ постоји у окружењу код чланица НАТО-а.
„Био бих најзадовољнији кад бисмо од Руса добили систем ’Панцир‘ и систем ’Бук-М2‘, то би за нас било сасвим довољно. Пре свега зато што је ’Бук-М2‘ компатибилан са нашим системом ’Куб‘, тако бисмо имали сасвим солидан ПВО на одређене, средње даљине. Систем С-300 у старим верзијама се више не производи, али ако бисмо већ бирали неки нови, препорука је С-2500. Он је бољи од С-300, можда је чак и у равни система С-400, али нисам сигуран да би Руси то хтели да продају, уосталом, то није јефтина играчка“, каже Лазански.
Он додаје да ће наши војни стручњаци сигурно донети најбољу процену куповине, вођени пре свега чињеницама о томе да морамо да имамо ефикасну заштиту ваздушног простора. Не треба да се заносимо куповином скупих система, као што је С-400 и причом да можемо да будемо војни лидери на Балкану, ми за то новца немамо, јер не можете да купите само један систем, каже саговорник Спутњика.
„Ако купите било коју верзију С-300 треба да имате најмање један дивизион, а то су три батерије. Три батерије су три пута по шест возила, то је осамнаест возила. На сваком возилу имате четири лансирне рампе, то помножите с бројем ракета, и свему додајте допунски борбени комплет ракета, пратећа возила за логистику, аквизицијски и нишански радар. Кад збројите, то је лепа свота долара или евра, није то јефтино. А ако купујете само један дивизион, то је мало“, објашњава овај војни аналитичар.
Он додаје да ће куповина заправо зависити од тога да ли новим ПВО системима Србија жели да покрије одређену територију или да заштити виталне центре државе, као што је главни град или најважније индустријске зоне и енергетска постројења.
Одговарајући на питање Спутњика зашто ће Војска Србије хеликоптере набавити баш из Руске Федерације, Лазански објашњава да већ имамо три Ми-17 и хеликоптере Ми-8 које такође можемо да ремонтујемо. Одлучили смо се за тај модел зато што за њега имамо логистику, Завод „Мома Станојловић“ већ има алате и све што је потребно за основни ремонт, наши механичари су се обучавали на том моделу, економски је он најисплативији, из више разлога, каже Лазански.
„Није проблем прећи са летења на хеликоптеру Ми-8 на Ми-17, то је врло кратак процес, пилоти то све знају. Ми-17 је вероватно тренутно најбољи транспортни хеликоптер у свету, али је и јефтинији од западне конкуренције. Кад би сад прешли на западни тип хеликоптера, то би нас јако пуно коштало, у домену транспортних хеликоптера, не говорим о хеликоптерима Х-145 које ћемо купити од европског конзорцијума за производњу хеликоптера, али када би куповали транспортне хеликоптере, коштали би много више. Ово је најбоља могућа комбинација“, каже Мирослав Лазански у разговору за Спутњик.
Ми-17 заправо је модернизована верзија транспортног хеликоптера Ми-8. Максимална брзина му је 250 километара на сат, а крстарећа од 220 до 230 километара. Може да буде наоружан ракетама и топом.
Хеликоптер има прилагођену командну таблу и осветљење кабине тако да се њиме може пилотирати и уз помоћ наочара за ноћно осматрање, што омогућава летење у потпуном мраку, чак и на малим висинама.
Сенка Милош, Спутник