Чланство у Светској трговинској организацији (СТО), укидање забране промета генетски модификованих организама (ГМО), отварање државне касе за учешће у донацијама које ЕУ даје неразвијеним земљама, али и суспензија споразума о слободној трговини са Русијом – само су неке од „замки“ које очекују Србију у оквиру поглавља 30, о економским односима са иностранством, за које је Брисел управо дао зелено светло.
Кључни изазов за Србију биће добијање пуноправног чланства у СТО, где је Београд поново притиснут између „европско-руског чекића и наковња“. Наиме, да би затворила поглавље 30 и постала чланица ЕУ, Србија мора бар минимум две године да буде део СТО. А да би ушла у СТО, осим што мора да донесе нове прописе о ГМО, потребно је да добије и сагласност сваке појединачне чланице, укључујући и Русију, са којом већ пет година водимо преговоре да спустимо царине на неколико хиљада производа.
Осим са Русијом, Србија око чланства у СТО већ дуже „обара руке“ и са Бразилом, САД и Украјином, без чијих гласова, такође, не можемо у ову светску организацију. Бразилцима смо у августу послали нашу ревидирану понуду на њихове захтеве око царина на увоз смрзнутог меса, Вашингтон тражи либералнији приступ промету ГМО, а са Украјином покушавамо да „испегламо“ све неспоразуме кроз склапање споразума о слободној трговини.
Као потенцијални проблем нашем уласку у СТО, у последњи час би могло да искочи и – Косово. Јер, уколико би се десило да Косово пре нас уђе у СТО (чланство у овој организацији отворено је и за царинске територије), и Приштина би могла да нам испоручи одређене захтеве како би гласали за наш пријем.
Др Игор Новаковић, координатор Радне групе за поглавље 30 Националног конвента за ЕУ, објашњава, за „Новости“, да смо ми постојећим Законом о ГМО забранили промет ових производа, што се коси са правилима СТО:
– Могуће је укинути забрану промета ГМО, а да се притом трговина овим производима што више ограничи. То су учиниле једна Шведска и Швајцарска, које сигурно немају слабији механизам заштите грађана него Србија – каже Новаковић, који напомиње да тренутно само 18 држава није у чланству СТО.
Наша земља још није дефинисала конкретан план око измене прописа у вези са ГМО, али се надлежни овим питањем интензивно баве, каже Оливера Јоцић, помоћник министра трговине:
– Важно је напоменути и да ће споразуми ЦЕФТА, ЕФТА, са Турском, Русијом, Белорусијом и Казахстаном примењивати све до тренутка када постанемо чланица ЕУ. Ни тада не очекујем велике губитке за нашу економију и привреду, јер ћемо чланством у ЕУ добити повлашћени приступ многим другим тржиштима, попут Канаде, Јужне Кореје, Сингапура..
ХИЉАДЕ БРИСЕЛСКИХ ДОКУМЕНАТА
Услов за затварање поглавља 30 је и усвајање Акционог плана за усклађивање нашег законодавства са европским у области економских односа са иностранством. Реч је о хиљадама докумената ЕУ, а Оливера Јоцић објашњава да се тренутно ради скрининг наших тренутних позиција и процене времена које ће бити потребно да се ускладимо са свим прописима.
Аутор: Д.М.
Извор: Новости