Отварање поглавља ЕУ: Рампа Русима, пролаз за ГМО…

Чланство у Светској трговинској организацији (СТО), укидање забране промета генетски модификованих организама (ГМО), отварање државне касе за учешће у донацијама које ЕУ даје неразвијеним земљама, али и суспензија споразума о слободној трговини са Русијом – само су неке од „замки“ које очекују Србију у оквиру поглавља 30, о економским односима са иностранством, за које је Брисел управо дао зелено светло.

Кључни изазов за Србију биће добијање пуноправног чланства у СТО, где је Београд поново притиснут између „европско-руског чекића и наковња“. Наиме, да би затворила поглавље 30 и постала чланица ЕУ, Србија мора бар минимум две године да буде део СТО. А да би ушла у СТО, осим што мора да донесе нове прописе о ГМО, потребно је да добије и сагласност сваке појединачне чланице, укључујући и Русију, са којом већ пет година водимо преговоре да спустимо царине на неколико хиљада производа.

Осим са Русијом, Србија око чланства у СТО већ дуже „обара руке“ и са Бразилом, САД и Украјином, без чијих гласова, такође, не можемо у ову светску организацију. Бразилцима смо у августу послали нашу ревидирану понуду на њихове захтеве око царина на увоз смрзнутог меса, Вашингтон тражи либералнији приступ промету ГМО, а са Украјином покушавамо да „испегламо“ све неспоразуме кроз склапање споразума о слободној трговини.

Као потенцијални проблем нашем уласку у СТО, у последњи час би могло да искочи и – Косово. Јер, уколико би се десило да Косово пре нас уђе у СТО (чланство у овој организацији отворено је и за царинске територије), и Приштина би могла да нам испоручи одређене захтеве како би гласали за наш пријем.

Фото: Новости

Др Игор Новаковић, координатор Радне групе за поглавље 30 Националног конвента за ЕУ, објашњава, за „Новости“, да смо ми постојећим Законом о ГМО забранили промет ових производа, што се коси са правилима СТО:

– Могуће је укинути забрану промета ГМО, а да се притом трговина овим производима што више ограничи. То су учиниле једна Шведска и Швајцарска, које сигурно немају слабији механизам заштите грађана него Србија – каже Новаковић, који напомиње да тренутно само 18 држава није у чланству СТО.

Наша земља још није дефинисала конкретан план око измене прописа у вези са ГМО, али се надлежни овим питањем интензивно баве, каже Оливера Јоцић, помоћник министра трговине:

– Важно је напоменути и да ће споразуми ЦЕФТА, ЕФТА, са Турском, Русијом, Белорусијом и Казахстаном примењивати све до тренутка када постанемо чланица ЕУ. Ни тада не очекујем велике губитке за нашу економију и привреду, јер ћемо чланством у ЕУ добити повлашћени приступ многим другим тржиштима, попут Канаде, Јужне Кореје, Сингапура..

ХИЉАДЕ БРИСЕЛСКИХ ДОКУМЕНАТА
Услов за затварање поглавља 30 је и усвајање Акционог плана за усклађивање нашег законодавства са европским у области економских односа са иностранством. Реч је о хиљадама докумената ЕУ, а Оливера Јоцић објашњава да се тренутно ради скрининг наших тренутних позиција и процене времена које ће бити потребно да се ускладимо са свим прописима.

Аутор: Д.М.
Извор: Новости