Лингвисти тврде да је признавање статуса црногорског језика у Вашингтону утемељено у политици, а не у науци. Бећковић: Црногорци не знају, па ће Американци да их науче којим језиком говоре.
ПОДНО Ловћена славе заговорници црногорског језика због добијања међународне кодификације у Вашингтону, у земљи која је безуспешно чак три пута покушавала да кодификује амерички језик, да би енглески ипак остао као службени. Зато је црногорски, са два слова додата Вуковој азбуци, после девет година лобирања – добио у Америци свој код. Лингвисти из Србије сматрају да црногорски нема, нити може да има карактеристике језика – ни синтаксичке, ни морфолошке и да не могу два слова од говора једног краја да направе посебан језик.
Академик Матија Бећковић, за „Новости“, каже да му је било довољно да научни два слова да би могао на црногорском да каже шта год жели.
– Наши најпознатији лингвисти, који су деценијама држали катедру српског језика у Београду, били су Црногорци – каже академик Бећковић. – То су Михајло Стевановић, писац Граматике српскога језика и Његошевог речника, Радомир Алексић, Радосав Бошковић, аутор Упоредне граматике словенских језика, професор Вушовић, Митар Пешикан и Мато Пижурица, аутори Правописа српског језика, Драгољуб Петровић, Драго Ћупић, Светозар Стијовић, аутор речника Славенизми у Његошевим песничким делима… Изгледа да нису знали којим су језиком говорили, али Американци знају боље него они.
Лингвиста са поменуте катедре Филолошког факултета, проф. др Михајло Шћепановић, подсећа да је црногорски језик политичка категорија.
– Оно што није познато у светској лингвистици ни код једног народа, ни код једног језика, десило се српском језику. На једном делу своје говорне територије, у оквиру политичких авнојевских граница, проглашен је неки назовијезик – каже проф. Шћепановић. – До сада су српски лингвисти којима је стало до истине показали да постоји ниједна лингвистичка чињеница која би могла да иде у прилог осамостаљењу некаквог језика који се зове црногорски. Како су лингвистички кројачи црногорског језика замислили, тај језик не може да научи ниједна црногорска баба која је говорила српским језиком читавог живота, зато што је веома тешко „убости“ та нова два слова у нормативну номенклатуру српског језичког израза, а да не дође до неразумљивости.
Јасан је и став Одбора за стандардизацију српског језика САНУ да црногорски није самосталан језик, а то потврђује и др Срето Танасић, председник Одбора:
– Ово признање је новина и у супротности је и са Европском повељом о језицима, где је тачно речено шта је језик, а шта дијалекат.
Танасић објашњава и да то што је признато само име, из угла науке ништа не мења.
Тако су у Дејтону дали ново име српском језику који говоре муслимани Бошњаци, али ни уз сав труд не може се направити ни минимална разлика у односу на српски језик – објашњава Танасић. – Наше је да се као држава Србија и Одбор за стандаризацију српског језика боримо за статус српског језика у Црној Гори, јер се, уз све притиске који су на њих вршени, дупло више грађана изјаснило да им је српски матерњи него што има Срба.
Сасвим другачије мисли проф. др Аднан Чиргић, декан Факултета црногорског језика на Цетињу: каже да додељивање међународног кода ИСО 639-2 Уједињеног саветодавног комитета у Вашингтону представља један од највећих празника за „монтенегристику“.
– Тај дан би требало прогласити даном црногорског језика – казао је Чиргић, творац граматике базиране на говору подгоричких муслимана, уз приде два слова. – Имамо уџбенике црногорског језика и Факултет за црногорски, а сад коначно и међународни код као признање језика од кровне институције.
ПРОСЛАВЉА СЕ ФАРСА
– У ЦРНОЈ Гори је учињено насиље над науком, над српским језиком, његовим именом и
суштином, над језичком истином, над историјским континуитетом и наслеђем, и то се све ове године, као једна фарса, прославља и обележава – каже за „Новости“ проф. др Јелица Стојановић (на слици), са Одсека за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу. – Црна Гора слави исконструисану стварност, покушавајући да прогласи неистину за истину. А имала би чиме да се поноси – да говори великим српским језиком дуге историје и традиције. Српским су језиком писали великани, попут Његоша, коме званична Црна Гора хоће да „узме језик
Извор: Новости