Шта стоји иза најаве САД да желе да учествују у послератном уређењу Сирије и преокрета у политици Беле куће да ће дозволити сиријском председнику Башара ел Асаду да остане на власти до следећих избора 2021. године, питања су која су покренута у руској јавности након што су обелодањене такве намере Вашингтона.
Руски аналитичари сматрају да ће Америка остати верна својим старим захтевима и да је само питање времена када ће поново тражити смену власти у Сирији, а руски званичници кажу да ће САД свргавање Асада покушати да спроведу организовањем „новог Мајдана“ у тој земљи, ако најављени избори не донесу промене.
Константин Косачов, шеф Комитета Савета Федерације за међународне послове, упозорава да је Вашингтон спреман не само да подржи сваку опозициону снагу у Сирији, већ и да „васпитава“ такве снаге.
Он сматра и да су последњи сигнали из Вашингтона о пристанку Трампове администрације да Асад остане на власти до следећих избора део унутрашњих америчких игара против самог председника САД.
С друге стране, потпредседник Комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Франц Клинцевич каже да се Москва већ навикла на чињеницу да САД себе сматрају „господаром света“.
Према његовим речима, Американци су апсолутно сигурни да ће Асад изгубити изборе 2021. године, с обзиром да тамо остаје умерена наоружана опозиција, „коју они хране“, а такође су и уверени да могу да утичу на тај процес како би био изабран њихов кандидат.
Клинцевич додаје да ће САД и даље покушавати да дестабилизују ситуацију у Сирији, али би у том контексту требало да узму у обзир и актуелну ситуацију и утицај Русије.
Став званичне Москве о Асаду увек је био исти — судбину Сирије и Асада треба да одреде грађани те земље, а друге државе могу да наступе само као организатори дијалога између завађених страна и као гаранти испуњавања обавеза, а не би требало да се мешају у унутрашња питања земље.
Григориј Јаригин, стручњак за Америку, истиче да приоритети САД у Сирији остају исти — смена власти и стварање „нове Сирије“.
„Друга ствар је што САД не намеравају да напусте тај регион. Већ сада, упркос различитим изјавама, видимо нагомилавање америчких трупа, повећање броја војника и саветника који ће стварати ’нову Сирију‘, а која ће постојати паралелно са званичном Сиријом. САД планирају да сачувају део Сирије која неће бити под Асадовом контролом. Американци су променили начин деловања, али не и приоритете. То јест, САД и даље разматрају смену режима у Сирији као свој главни приоритет и због тога ће тамо остати њихови саветници, који настављају да подржавају опозицију, каква год она била, и правиће неки свој поредак“, каже за Спутњик Јаригин.
Експерти истичу значај руске војске у ослобађању Сирије. Они наводе да је војна фаза у Сирији практично завршена, да су велике терористичке групе разбијене, а територија практично „очишћена“.
Међутим, Русија, иако повлачи своју војску, не одлази сасвим из те земље. Министарство одбране Русије је саопштило да је повучен „значајан“ део снага. О бројкама се званично не говори, а незванично се спомиње да су у питању две трећине руског контингента.
Прес-служба руског војног ресора је саопштила да ће контингент руских копнених снага у Сирији бити смањен за трећину.
Не зна се поуздано колико је руских војника било распоређено у Сирији , али се спекулише да је реч о цифри од око 4-5 хиљада.
Аналитичари кажу да ће у Сирији остати руски командни штаб, део авијације, руски центар за помирење страна, деминери, ПВО, базе Хмејмим и Тартус, снаге за обезбеђивање тих објеката, део војне полиције, а претпоставља се и део групе за специјалне операције.
„Терористичке групе и даље настављају да се одупиру, али против њих се неће спроводити велике војне операције, већ антитерористичке, које ће обављати јединице за специјалне намене. Како сам разумео, тим операцијама ће се бавити сиријске специјалне снаге уз учешће руских инструктора, који остају у базама. Руски војници остају у базама Хмејмим и Тартус како би увек, у случају потребе, били спремни за решавање оперативних задатака. Те базе ће и даље обезбеђивати сву потребну инфраструктуру како би ситуацију одржале стабилном, не само у Сирији, већ и на Блиском истоку“, каже Владимир Шаповалов, заменик директора Института за историју и политику.
Аналитичари истичу да сада остаје озбиљно питање како повезати контакте између астанске и женевске платформе, између опозиције и власти и између свих учесника у конфликту.
Говорећи о будућности Сирије, руски председник Владимир Путин је раније изјавио да је Асад још једном потврдио спремност за мирно решавање унутрашње политичке кризе, спровођење уставних реформи и организовање слободних избора.
Спутњик