У Сирији је уз наше учешће ослобођено више од 67.000 квадратних километара територије, преко 1.000 градова и насеља, 78 нафтно-гасних налазишта и два рудника фосфата.
У Сирији су наши авиони имали 6.956 борбених летова, а хеликоптери – преко 7.000.
Уништено је више од 32.000 бојовника, плус – 394 тенка и најмање 12.000 „комада“ другог наоружања.
А десетине метара простора на Фејсбуку заузела су предвиђања наших „најбољих људи“ да ће Сирија за Русију постати „други Авганистан“.
Господо, ви ни поводом првог Авганистана ништа нисте укапирали, а са Сиријом сте начисто испали будале.
Тврдићете да је ово злурадост. Да, јесам злурад.
Тамо у Сирији су победила моја браћа. Уосталом, у Сирији је било много добровољаца из Донбаса. А ви сте прижељкивали да буду побијени да би испало да сте у праву.
Умукните већ једном.
Надам се да ово што се догодило није последњи пут.
Ово што је било у Сирији важније је од сваке Олимпијаде.
Победе Александра Македонског, Цезара и православног светитеља Александра памтиће се вечито, а ко се надметао на некаквим играма и колико далеко је, рецимо, бацио копље – Бог зна докле.
Данас је све обрнуто.
Колико ви уопште знате официра који су у Сирији изводили подвиге ризикујући сваког часа властити живот?
А о нашим спортистима који ће на Олимпијади (у Јужној Кореји) наступати под белом заставом (уместо под државном)
Да ли је то нормално? По моме, није нипошто.
Аутор: Захар Прилепин
Извор: Факти