Вредност биткоина ове године удвостручила се четири пута. Почетком јануара вредео је око 1.000 долара, у мају је достигао вредност од 2.000 долара, у јуну је прекорачио 4.000 долара, а у новембру је вредео чак 17.000 долара.
Овако астрономски раст можда може да се замисли у случају нове компаније на берзи, с наглим растом профита. Биткоин, међутим, не остварује профит. Чак није ни компанија.
Реч је о дигиталној валути на децентрализованој мрежи рачунара широм света. Обичне валуте, попут америчког долара, не удвостручују вредност из месеца у месец, осим у случају историјске кризе због дефлације. Понашање биткоина више подсећа на манију сакупљања, пише Атлантик.
Зашто је биткоин највећи и најочигледнији мехур у савременој историји?
Амерички лист даје одоговор:Дефинисати и препознати мехур теже је него што изгледа. Термин се односи на капитал чија чија цена драматично премашује његову стварност вредност. Али ко уопште одређује цену и вредност? То нису научни концепти и формуле, већ су оне заједничка творевина купаца и продаваца чије се потребе и ставови константно мењају.
У документу “Мехури, рационална очекивања и финансијска тржишта” (1982), економисти Оливије Блелнчард и Марк Вотсон објашњавају зашто је злато подложно мехурима. Оно може да помогне да разумемо хистерију у вези са биткоином.
Злато, попут биткоина, није компанија.
Не постоје финансијски извештаји, а инвеститори никада не добијају дивиденде. Постоје најмање два велика разлога зашто људи инвестирају у злато. Прво, за осигурање у случају економске катастрофе или инфлације. Неки људи, међутим, купују злато из другог разлога: само само зато што виде да његова цена расте. Такви инвеститори “одлучују о томе да ли ће сачувати инвестицију на основу ефективног профита, а не на основу основних правила тржишта”, пишу Бланчард и Вотсон.
Другим речима: Цена ће расти зато што је управо порасла!
”Такви улагачи не купују злато на основу економског знања или анализе вредности, већ зато да би ухватили воз. Виде да цена расте и полазе од претпоставке да могу да купе злато, улажу у њега док се исплати, а затим да га продају већој будали пре него што његова вредност падне. Овакво ирационално понашање познато је у економији као “теорија веће будале”.
Ситни инвеститори тренутно се утркују ко ће купити више биткоина, очекујући да ће касније моћи да продају инвестицију другој будали – за новац.
Блумберг је у новембру пренео да је на мрежи било више претрага термина “куповина биткоина” него “куповина злата”. Цоинбасе, брокерска платформа за куповину криптовалуте, тренутно је најпопуларнија апликација у Епловој продавници апликација.
Две сличне платформе за праћење налога за криптовалуте Гдаџ и Битцоин Њаллет сада су на петом и осмом месту најпопуларнијих апликација.
Људи који их скидају вероватно то не раде да би се финансијски осигурали, пише Атлантик.
Ситни инвеститори само желе брзо да зараде, а Апп Сторе је прилично очигледан доказ – каже Кристијан Каталини, професор технологије са Факултета за менаџмент Слоун Технолошког института Масачусетс.
theatlantic.com |/http://www.blic.rs