Најављено је да ћете формирати нову странку. Шта ће бити њени основни програмски циљеви?
Врховни циљ нам је да вратимо национално и људско самопоштовање, усред тродеценијског систематског фалсификовања и уништавања духа народа. Процес атлантизације – модерне колонизације – за доминантну последицу има дијељење и искорјењивање православног, једног истог, двоименог народа и његовог бића. Такав цунами на дух, али истовремено и на стандард, прати површна грађанистичка мантра да су овђе сви једнако угрожени, што је равно изјави да су у једној болници сви једнако болесни.
Дугорочна стабилност Црне Горе, па и економска, доминантно лежи у унутар-православном помирењу и кохезији, из простог разлога јер је ријеч о најбројнијој етничкој групи, па су на њој и највећа друштвена обавеза и одговорност. Формирањем партије желимо да преузмемо на себе ту обавезу, али и одговорност, на један модеран, цивилизован, према свима отворен, енергичан и стручан начин. Желимо да оживимо дух славних предака, али у руху 21. вијека: храбро, модерно и патриотски. Залагаћемо се за оздрављење односа са Русијом и постављање тог односа на савремене и озбиљне темеље; за оснаживање односа са Србијом; за достојанствен однос са Западом; за поштен однос према свим инвестицијама, и са Истока, и са Запада; инсистираћемо на породичној политици, пуној демократизацији…
Када ћете формално представити партију?
Процес израде партијских аката је у току, а циљ је да формализацију завршимо што је скорије могуће. План је да све буде окончано након новогодишњих и божићних празника.
Недавно сте се срели са замјеником секретара Генералног савјета партије Владимира Путина, Јединствена Русија Сергејом Жељезњаком, као и са српским предсједником Александром Вучићем. Ста мислите о односима са ове двије земље?
То ће бити наши спољнополитички приоритети. Двије вјековне црногорске константе – односи са Србијом и Русијом – тај код петровићевске Црне Горе, ти темељи нашег његошевског бића, дрмају нам се пред очима. Није то опасно само за православце, тај наопаки и патолошки, деструктивни однос према Београду и Москви, то је опасно по све народе Црне Горе.
Мудра развојна политика, коју ћемо промовисати, подразумијева озбиљан однос према свима. Можете ли замислити да Сарајево води анти-турску политику и уведе санкције Анкари? Санкције Русији само су врх леденог бријега нашег дубоког националног пада. Не говорим о народном традиционализму, већ о државној мудрости. Не причам о емоцијама, већ о одговорности нација које желе да буду велике, а такве држе до својих вјечних веза. Наша партија ће чувати вјечне црногорске везе.
Дио одговорност за овакво стање лежи и у опозицији у последње три деценије, сада говорећи о оној која се кроз читав тај период бави темама о којима питате. Често неинвентивна, неријетко истрошена и невољна да се мијења, модернизује и подмлађује. Наравно, у овим тешким временима за опозицију, врло храбра и истрајна, што нас обавезује на партнерство и блиску сарадњу. Зато формирамо партију да би својим примјером – на бази онога што називам модерним патриотизмом – исправили лоше, а увијек спремни да подржимо квалитетно.
Зашто мислите да има простора за нову странку, ако знамо да Црна Гора има већ преко 50 регистрованих политичких субјеката?
Постоји огроман простор и још већа обавеза. У новијој црногорској историји не постоји слична партија: која ће се залагати за наше вјековне идеале, али на један савремен и пристојан начин. Да ли у Црној Гори постоји партија, доминантно младих и неистрошених људи, модерна и савремена, која осим економског препорода има петље да поручи да морамо чувати српски језик, пазити канонску Српску православну цркву, бринути о породици, традицији, идентитету, и све то у најбољем маниру грађанске политике, грађанске Црне Горе. Такво нешто не постоји, а дубоко сам убијеђен да је то оно што је овој земљи најпотребније. Нова ера опозиционе политике.
Како коментаришете пођелу на грађанску и неграђанску опозицију?
Истински концепт грађанске Црне Горе није ово што нам се нуди. Ово је концепт који негира већински идентитет, стерилише га и брише. То није грађанска Црна Гора, то је увозни пројекат који негира наше изворно “Ја”. Понудићемо истински грађански концепт, који не подразумијева да се било који народ, па ни онај – већински, одриче свог идентитета, језика, цркве, већ да сваки народ, етницитет, има свој јасно изражен идентитет, који ће се поштовати. Убијеђен сам да је у томе – а не у повлађивању другима и само-порицању, кључ истинског националног помирења и слоге међу свим народима у овој земљи. Водићемо поштену и искрену политику према свима, али и према сопственом бићу, по принципу узајамног поштовања. То је прави патриотизам, али и чојство. Ако и поред тога некоме смета, рецимо Његош – највећи Црногорац у васељени, и, уједно, највећи Србин у космосу – онда томе сметају темељи.