Србија би могла да прибегне радикалној мери у односима са Скопљем и повуче признавање Македоније под њеним уставним именом, уколико премијер Зоран Заев испуни „претње“ да ће гласати за чланство Косова у Унеско – сазнају „Новости“.
Према нашим информацијама, Београд ће пажљиво пратити потезе Македоније и изјашњавање о пријему Приштине у међународним организацијама, и како се Скопље буде поставило према нашим националним интересима, тако ћемо и ми према њиховим.
Власти у Приштини имаће прилику да потегну питање чланства у Унеско тек за две године. Међутим, принцип реципроцитета у дипломатским и политичким односима са Скопљем, Београд би могао да активира већ 2018, јер су косовски Албанци најавили да ће тада поново покушати да отворе врата Интерпола.
Заев је пре два дана у Приштини, где се срео са Рамушем Харадинајем, уз осмех поручио да „Косово може да рачуна на подршку Македоније у свим процесима“. Ова нова провокација македонског премијера уследила је непуних месец дана након што се српском државном врху у Београду „заклињао“ да „Србија у Македонији има искреног пријатеља“.
Шеф дипломатије Ивица Дачић потез Заева оценио је као још један доказ лицемерства македонског премијера и политике власти у Скопљу, и поручио да ће Србија знати да одговори на те поруке. Министар одбране Александар Вулин рекао је да се остварило оно што је председник Александар Вучић месецима раније најавио – да Заев неће одржати реч.
То за Ивана Стоилковића, посланика у Собрању и председника Демократске партије Срба, није никакво изненађење. За њега нема дилеме:
– Заев неће и не може да одржи реч, нити ће политика македонске владе бити у супротности са интересима Албанаца у региону, али и САД, као главног покровитеља косовске независности и актуелне владе у Скопљу. Србији није у интересу да захлади односе са Македонијом, али ако они наставе да се понашају противно нашим интересима, политика Београда треба да буде увођење реципроцитета у односима.
МАЊИНЕ
Иван Стоилковић залаже се да се принцип реципроцитета у односима са Скопљем заведе на свим нивоима, не само кад је реч о признавању уставног имена Македоније. Он као пример наводи статус македонске мањине у Србији.
– На пример, македонска удружења у Србији од државе добијају помоћ од 480.000 евра, док српске организације у Македонији ове године нису добиле ништа – поручује Стоилковић.
Аутор: Д. МИЛИНКОВИЋ
Извор: Новости