„Оно што је јако важно да се зна везано за нашу иницијаиву, за кординационо тело које ће испитати последице НАТО агресије 1999те, јесте да се ту скупила група људи који знају о чему причају. То су људи од струке“, објаснила је у свом говору на трибини „Страшне последице НАТО бомбардовања“ професор Даница Грујичић – неурохирург, начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, председник хуманитарне организације „Здрава Србија“.
Сви људи који знају шта значи и уранијум, и хемија говорили су о томе да се заправо десио еколошки геноцид, каже Даница Грујичић о трибини које је одржана почетком ове године.
Прича о осиромашеном уранијуму је само врх леденог брега. Какве везе су имала постројења у Бору, у Панчеву, у Београду, у Новом Саду, у Крагујевцу са Косовом и ослобађањем „јадних Шиптара“ од „страшних Срба“? Никакве! Они су смишљено гађали све хемијске индустрије, сва нафтна постројења, све електростанице, сва постројења за која су знали да се налазе на мапама хазарда.
Све то што је отишло у воду, ваздух, у тло, све се то пренело на биљке, на животиње, и можда је негде и у нашим организмима.
Шта треба урадити? Пустити струку да сада макар после 19 година каже: из овог извора немојте да пијете воду наредних 20 година, после тога можете. Ову нову немојте да користите наредних 15 или 5 година, после тога можете.