Фрањо Туђман за многе Хрвате остаје „отац нације“, херој независности, али за међународну правду он је сада саучесник у подухвату етничког чишћења током рата у БиХ, пише агенција „Франс прес“.
Када је 2016. године требало крстити нови загребачки аеродром, назив „Фрањо Туђман“ је имао смисла. Али, Хашки трибунал је крајем новембра, у својој последњој пресуди, шесторицу бивших лидера Хрвата у БиХ означио кривима за удружени злочиначки подухват, у који је био укључен и Фрањо Туђман, пише француска агенција AФП.
„Крајњи циљ“ подухвата је био етничко чишћење Бошњака 1993. и 1994. године.
Туђманову кривицу засенио је шок који је изавало самоубиство у судници једног од ратних злочинаца, Слободана Праљка.
Ипак, бивша тужитељка Хашког трибунала Карла Дел Понте раније је рекла да је Туђман избегао оптужницу само због смрти од карцинома у 77. години.
За многе Хрвате, напад на Фрању Туђмана значи напад на земљу. Они су били „с правом запрепашћени“ овом пресудом Трибунала, оценио је Нови лист након пресуде.
Ова одлука „доводи у питање шта мислимо о себи“, наводи Франс прес коментар хрватског листа.
Свечаност којом је обележена годишњица Туђманове смрти одржана је 10. децембра као и сваке године, а највиши званичници полагали су цвеће и венце у националним бојама на његову црну мермерну гробницу у Загребу.
„Туђман једнако Хрватска“
Фрањо Туђман, комунистички генерал који се претворио у националистичког дисидента, водио је земљу од проглашења независности 1991. године до своје смрти, кроз неколико година рата против српских снага, пише АФП.
Бивша премијерка Јадранка Косор каже да су Туђманова „снага и вештине“ омогућили Хрватима да изазову „једну од најмоћнијих армија у Европи, Југословенску народну армију“.
За друге Хрвате, Туђман је одавно пао са свог пиједестала.
„Нема сумње да су војни и политички лидери босанских Хрвата“, који су осуђени у Хагу, „били под директним утицајем и контролом Загреба“, каже историчар Хрвоје Класић, професор Универзитета у Загребу.
Класић упозорава на „култ личности и табуе“ наметнуте у јавној дебати.
„Свака критика Туђмана и његове политике се сматра критиком саме Хрватске, што је катастрофално“, каже Класић.
„Повратак негативних тенденција“
Поред његове улоге у остваривању независности Хрватске, Туђманове године биле су обележене аутократским тенденцијама, као и корупцијом која је пратила процес приватизације.
Одсуство кључних страних званичника на његовој сахрани илустровало је Туђманову међународну изолацију.
Хрватски политички лидери су се најпре дистанцирали од њега, укључујући и ХДЗ, али су се ипак „вратили Туђмановом негативном наслеђу“, рекла је Весна Тершелић из Документе, организације за заштиту људских права која је специјализована за ратне злочине.
Маркус Танер, аутор књиге „Хрватска: нација створена у рату“, доводи у питање утицај пресуде.
Хрватска се, као чланица Европске уније и НАТО-а, „осећа мање одговорно и подложно овој врсти одлуке, него што би то био случај пре десет година“, оцењује Танер, пише Франс прес.