Шта се десило у Сарајеву након атентата 1914.

Прије и након сарајевског атентата, 28. јуна 1914. године, у Бечу је кренула медијска пропаганда невиђених размјера против Србије, док је у БиХ почео страшни погром Срба.


Они су били изложени нападима дијелова хрватског и муслиманског становништва, свједоче медијски написи из тог доба.

Док су у Бечу тврдили да иза свега стоји Србија и да јој помаже Русија, почео је линч Срба у Сарајеву и широм БиХ.

„На улицама Сарајева појавила се група хрватске омладине и студената шпартајући градом са повицима: ‘Живјели Хабсбурзи’. Мало по мало, гомила се увећавала. Скандирало се ‘Доле Срби’. Омладини се придружила и муслиманска гомила, заведена, очигледно, пасивношћу органа реда. Нико од преступника није ухапшен.
Прве жртве погрома биле су српске продавнице. Цио њихов кварт је био разрушен. Након тога, опијена маса је почела да атакује на српске јавне зграде и станове у којима није могла очекивати велики отпор. На крају, није остала цијела ни једна српска кућа.

Свуда по улицама вукле су се гомиле отпадака од зидова разрушених продавница, поломљени намјештај и други трагови разгрома. Линч је трајао све до вечери, када је проглашено ванредно стање“, гласили су новински извјештаји са лица мјеста.
Свако ко није знао шта се јуче догодило, писао је дописник бечког листа „Ноје фрај пресе“ дан након атентата, помислио би да се овдје догодио земљотрес.

„Лојални“ елементи у БиХ – дио Хрвата-католика и муслимана, непријатељски расположених према Србима, жељели су да покажу своју лојалност према властима. Они су босанском парламенту били спремни да се одрекну свих права гарантованих уставом како би дали могућност (аустроугарским) властима да ухапсе најистакнутије парламентарне представнике српског становништва.
Дописник „Руских ведомости“ извјештавао је са лица мјеста из Беча: „Велике размјере антисрпских демонстрација приморавају добронамјерну штампу да укаже на опасност од пропаганде коју воде шовинистички органи. Ови посљедњи за све оптужују Србију, уплићући ту и Русију… Трећег дана након атентата, група малољетника је држала под опсадом амбасаду и узвикивала ‘Доле Србија!’ Понекад би се чули и повици: ‘Доле Русија!’ Паљене су српске заставе…“

Аустријске новине су тада водиле активну пропаганду. Циљ је био да докажу да иза атентата на надвојводу Франца Фердинанда стоје утицајни политичари из Србије. Кампања је била толико ефикасна да је изазвала невиђени линч Срба и велике демонстрације испред српске амбасаде у Бечу.

Ако би неко и посумњао у то да је Србија заиста одлучила да заигра опасну игру са много јачом Аустријом, одмах им је објашњавано да је Србија „само експонент Русије“.

О манипулацијама аустро-угарске пропаганде тог доба опширно је писала руска штампа, наводи Глас Русије и подсјећа да се у пропаганди ишло тако далеко да су и прије атентата измишљани напади и наводне провокације Србије.

Лист „Руске ведомости“ од 21. јуна 1914 пише: „Када је 20. маја стигао глас да је минирана аустријска амбасада у Београду, многи су у то повјеровали. Почео се ширити страх ‘Значи, рат! Нема друге’.“

Тако је почео /први/ погром Срба у 20. вијеку.

Извор: Независне новине, Глас Српске