Португалија се званично придружила такозваној европској војсци ПЕСКО 11. децембра, поставши једна од 23 државе чланице. Постојање ове војне структуре предвиђено је Лисабонским споразумом још 2007. године. Иронично, структура није почела са радом због вета који је поставила Велика Британија.
У интервјуу за Спутњик, португалски генерал Карлуш Бранку, бивши заменик директора Института националне безбедности и бивши секретар за односе са јавношћу команданта Међународних снага за безбедносну помоћ у Авганистану (ИСАФ), као и одговорна особа мисије УН на Блиском истоку (Израел, Либан, Сирија, Ирак и Кувајт) сматра да је одлука Португалије да ступи у редове „Европске војске“ веома важна.
„За Европу у целини је то веома важно, јер се већина држава учесница прикључила. За Португалију то има велики значај. То нам омогућава да будемо у току са технолошким новинама, да учествујемо у пројектима и евентуално да привлачимо компаније и универзитете (у случају стратешког осмишљавања тема). Да нисмо ступили у овај савез, то би водило маргинализацији и било би лоше за земљу“, сматра генерал.
Један од бивших руководилаца Социјалистичке партије Португалије, који је желео да остане неименован, изјавио је за Спутњик да је најтежа при доношењу ове одлуке била „конфузија око поимања одбрамбене политике и безбедности. Ове структуре које су формиране у име опсежне борбе против тероризма противурече правом рату и схватању улоге војника према одредбама Женевске конвенције и истовремено не представљају правно решење које је неопходно за борбу против злочина, ако се под појмом злочина подразумева терористичка активност“.
Португалски министар спољних послова Аугушту Сантуш Силва је на једној од конференција за штампу истакао важност ове одлуке и истакао да је неопходна одлука парламента. Министар је појаснио да „према португалским законима, државама мора да информише парламент и посебно из политичке перспективе као што је увек било, постоје тежње да се парламентарне групе увуку у дискусију у вези са условима и значајем ступања Португалије у дату структуру“.
Према мишљењу генерала Карлуша Бранку, овде се не ради о стварању европске војске.
„ПЕСКО је само још један покушај да ојача сарадња, односно кооперација, али и интеграција у области одбране и безбедности, да се уједине сви други раније предузети покушаји. Од свих претходних, ова структура би се разликовала јер би чланице биле дужне да стално испуњавају своје обавезе и обећања у вези са конкретним пројектима. То је постало могуће захваљујући механизмима који раније нису постојали. До данас су државе чланице обећавале, али нису делале. Није било система који би контролисао одговорност. ПЕСКО није ембрион европске војске и не схватам зашто то сви понављају“, подвукао је генерал.
Потпредседник парламентарне фракције Социјалдемократске партије Португалије Сержиу Азеведу, који је такође члан Парламентарне комисије за одбрану, изјавио је за Спутњик да се ова иницијатива појавила у тренутку када у Европи јача опасност од тероризма, након „брегзита“ и посебно после избора Доналда Трампа на место председника САД, што је натерало Европљане да се одговорније односе према заштити и безбедности свог континента, али ПЕСКО нема намеру да конкурише НАТО-у, већ да буде нека врсте допуне Алијанси.
Активација ПЕСКО-а била је усаглашена и разматрана је на последњем самиту НАТО-а у Варшави“, подсећа Азеведу.
„Генерал Карлуш Бранку се такође труди да објасни да стварање ПЕСКО-а није сигнал растућег незадовољства европских елита квалитетом америчке заштите такозваног западног света.
„Признајем да се овај аргумент провлачио и понављао чак и у вишим редовима руководства ЕУ. Понављам да је ПЕСКО био предвиђен Лисабонским споразумом и да су га потписали европски лидери 13. децембра 2007. године, односно много пре него што је Трамп био изабран. То је пројекат који својевремено није био реализован због вета Велике Британије.
’Брегзит‘ је омогућио да ПЕСКО заживи, баш као и многи други пројекти којима се до сада Британија противила“, закључује Бранку.
Спутњик