Хашки трибунал ће данас званично бити затворен на свечаности у Хагу. На затварање су позване све бивше судије и тужиоци Трибунала, представници других међународних судова и организација, дипломатски изасланици држава, као и чланови удружења жртава ратова у бившој Југославији.
Свечаном затварању, које ће бити одржано у Сали витезова у оквиру холандског парламента, присуствоваће краљ Холандије Вилем-Александер и генерални секретар УН Антонио Гутереш.
Савет безбедности УН је 25. маја 1993. године основао резолуцијом Међународни кривични суд за злочине у бившој Југославији – Хашки трибунал.
Током свог постојања Трибунал је оптужио укупно 161 особу са простора бивше Југославије. Сви оптужени били су приведени суду.
Осуђено је 90 оптужених, ослобођено их је 19, а поступци против 37 особа су били прекинути или су оптужнице повучене.
Хашки трибунала изрекао је Србима шест доживотних казни и укупно 758 година затвора, Хрватима 166 година, а Бошњацима 41,5 годину.
Предмете против 13 оптужених Хашки суд је уступио БиХ – 10, Хрватској два и Србији један.
Хашки трибунал је подигао оптужнице против првог председника Републике Српске Радована Караџића, команданта Војске Републике Српске генерала Ратка Младића, те председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића.
Оптужнице су подигнуте и против бившег председника Републике Српске Биљане Плавшић, бившег премијера Републике Српске Крајине Милана Бабића, председника Републике Српске Крајине Горана Хаџића.
Караџића и генерала Младића Трибунал је 16. новембра 1995. оптужио за геноцид у Сребреници у јулу те годне.Караџић је 30. јула 2008. године изручен је Трибуналу, након што су га у Београду ухапсиле власти Србије, а 24. марта 2016. године неправоснажно је осуђен на 40 година затвора за геноцид у Сребреници, прогон несрба широм БиХ, гранатирање Сарајева и узимање војника Унпрофора за таоце у периоду 1992-95. Ослобођен је оптужбе за геноцид у још шест општина.
Власти Србије су 26. маја 2011. године ухапсиле генерала Младића, којем је суђење почело 16. маја 2012. године. Генерал је 22. новембра 2017 првостепеном пресудом осуђен на доживотни затвор због геноцида у Сребреници, прогона несрба широм БиХ, гранатирања и снајперисања Сарајева и узимања војника Унпрофора за таоце у периоду 1992-95. Трибунал је Младића ослободио кривице по оптужби за геноцид у шест општина.
Оптужница против Милошевића подигнута је 24. маја 1999. године због злочина на Косову. То је прва оптужница коју је један међународни суд подигао против шефа неке државе.
Трибунал је 8. новембра 2001. године оптужио Милошевића за ратне злочине у Хрватској, а 27. новембра 2011. за геноцид у БиХ.
Власти Србије су 2001. године ухапсиле и изручиле Милошевића Хагу где је 29. јуна те године смештен у притвор. Суђење Милошевићу почело је 12. фебруара 2002. године. Он је 11. марта 2006. преминуо у својој ћелији при крају суђења.Бивши председник Републике Српске Биљана Плавшић је 2. октобра 2002. године признала кривицу пред Трибуналом за прогон Муслимана и Хрвата.
Кривицу за прогон Хрвата признао је 27. јануара 2004. године бивши премијер Републике Српске Крајине Милан Бабић, који је две године касније починио самоубиство вешањем у својој ћелији у притвору у Шевенингену.
Прву оптужницу због ратног злочина Хашки трибунал је подигао 7. новембра 1994. године против Драгана Николића званог Јенки.
Прво хапшење које су, по налогу Трибунала, извеле међународне снаге у Хрватској било је 16. новембра 1998. године када је ухапшен бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, оптужен за злочине над Хрватима у том граду.
Прва пресуда у процесу са више оптужених изречена је 16. новембра 1998. године због злочина над претежно Србима у логору Челебићи код Коњица. Тада је Хазим Делић осуђен на 18 година затвора, Есад Ланџо на 15 година, а Здравко Муцић на девет година затвора, док је Зејнил Делалић ослобођен.
Генералу Војске Републике Српске Радиславу Крстићу је изречена прва пресуда којом је Трибунал утврдио да је у Сребреници почињен геноцид. Пресуда је изречена 2. августа 2001. године када је генерал Крстић осуђен на 46 година. Апелационо веће Трибунала је генерала Крстића правоснажно осудило на 35 година затвора због „помагања и подржавања геноцида“.Трибунал је 15. марта 2005. године подигао оптужницу против бившег министра унутрашњих послова Македоније Љубета Бошковског и полицајца Јохана Тарчуловског због злочина над Албанцима.
Прву пресуду за злочине на Косову Трибунал је изрекао 30. новембра 2005. године када су бвши регионални заповедник ОВК Фатмир Љимај и њему подређени Исак Муслију ослобођени кривице за злочине над Албанцима и Србима у логору Лапушник 1998. Харадин Баљај осуђен је на 13 година затвора.
Трибунал је 30. новембра 2006. године изрекао прву правоснажну пресуду доживотног затвора бившем генералу Војске Републике Српске Станиславу Галићу због гранатирања и снајперисања Сарајева у периоду од 1992. до 1995. године.
Жалбено веће Трибунала је 16. новембра 2012. године правоснажно ослободило генерала Хрватске војске Анта Готовину кривице за прогон Срба из Книнске крајине током операције „Олуја“. Првостепеном пресудом, изреченом 15. априла 2011, Готовина је био осуђен на 24 године затвора.
Бивши командант ОВК Рамуш Харадинај је 29. новембра 2012. године после поновљеног суђења, други пут ослобођен кривице за злочине над Албанцима и Србима у Метохији 1998. године. Трибунал је Харадинаја ослободио кривице и након првог процеса 21. јула 2010, али је после жалбе тужилаца суд наложио да се суђење понови.
Апелационо вијеће Трибунала је 28. фебруара 2013. правоснажно ослободило бившег начелника Генералштаба Војске Југославије Момчила Перишића кривице за злочине у Хрватској и БиХ. Првостепеном пресудом, изреченом 6. септембра 2011, генерал Перишић је био осуђен на 27 година затвора.
Апелационо вијеће Трибунала је 23. јануара 2014. правоснажно осудило четворицу политичких, полицијских и војних званичника СР Југославије и Србије због прогона Албанаца са Косова 1999. године. Бившем потпредсједнику Владе СРЈ Николи Шаиновићу изречена је казна од 18 година затвора, командант Треће армије Војске Југославије Небојша Павковић осуђен је на 22 године затвора, полицијски генерал Сретен Лукић на 20 година, а командант Приштинског корпуса Владимир Лазаревић на 14 година. Том пресудом смањене су првостепене казне изречене 2009. године.
Првостепеном пресудом бивши председник Србије Милан Милутиновић ослобођен је кривице. Бивши начелник Генералштаба Војске Југославије Драгољуб Ојданић није се жалио на првостепену казну од 15 година затвора.
Трибунал је 30. јануара 2015. године на доживотни затвор правоснажно осудио официре Војске Републике Српске Љубишу Беару и Вујадина Поповића због геноцида у Сребреници, а 8. априла 2015. и генерала Војске Републике Српске Здравка Толимира.
Жалбено веће Трибунала је 15. децембра 2015. године поништило првостепену ослобађајућу пресуду бившем шефу Службе државне безбједности Србије Јовици Станишићу и његовом помоћнику Франку Симатовићу Френкију, оптуженим за злочине у Хрватској и БиХ.
Трибунал је 31. марта 2016. неправоснажно ослободио кривице лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, оптуженог за злочине у Хрватској, Војводини и БиХ у периоду од 1991 до 1993. године. Шешељ је у притвору био од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао до новембра 2014. када је због болести пуштен на привремену слободу у Србији.
Генерал ХВО-а Слободан Праљак је 29. новембра 2017. починио самоубиство у судници Трибунала тако што је испио отров, непосредно након што му је Апелационо вијеће потврдило казну од 20 година затвора због злочина над Муслиманима 1993 и 1994. године. Казна од 25 година потврђена је Јадранку Прлићу, а на вишегодишњи затвор осуђена су још четворица саоптужених.
Осуђени пред Трибуналом служе казне у 14 европских земаља – Норвешкој, Шведској, Финској, Естонији, Данској, Пољској, Немачкој, Белгији, Великој Британији, Француској, Италији, Аустрији, Шпанији и Португалији.
Жалбене поступке у процесима Радовану Караџићу, Ратку Младићу, Војиславу Шешељу, као и поновољено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу окончаће судски Механизам, правни наследник Трибунала.
БЛИЦ